Почиње „брегзит“
О „брегзиту“ се говори још од јуна 2016. године, али до сада није почео. Постоји само воља народа, изражена на референдуму. Званични захтев за излазак из ЕУ, према члану 50. Лисабонског споразума, још није поднет. Међутим, ситуација постаје озбиљна. Процес почиње. Јуче је Парламент Велике Британије усвојио закон о „брегзиту“, по којем Влада може да започне излазак из ЕУ. Када краљица Велике Британије Елизабета II одобри закон, премијерка Тереза Меј може да поднесе захтев Савету ЕУ. Већина експерата прогнозира да ће Мејова почети званичне преговоре о изласку тек крајем марта.
Нестабилна Холандија
Гласање у Холандији је почетак године избора у Европи. Резултат ће одредити тон за наредне недеље и месеце. Недавно је актуелни премијер Марк Руте био у малој предности у односу на десничара Герта Вилдерса са својом „Партијом слободе“ која је имала користи од отвореног конфликта са Турском.
Чак и ако Вилдерс победи и, како се очекује, не успе да оформи Владу, у ЕУ се плаше домино ефекта. Идеја да Марин ле Пен постане председница Француске мање ће плашити људе.
Проклетство америчких државних резерви
Сутра увече Џенет Јелен ће урадити нешто што се можда неће допасти свету: она ће повећати каматне стопе. Пропратни материјал светске економије је јефтини новац. Ако најважнија централна банка на свету подигне цену најважније валуте на свету нису искључени индиректни ефекти.
Финансијско тржиште ово назива проклетством Федералних резерви САД, сећајући се како се уочи сваког краха на берзи дешавало повећање камата. Године 1974, 1987, 2000. или 2008, када су Федералне резерве повећавале камате, пре или касније, дешавале су се интензивније распродаје. Данас је ризик посебно велики. Пре свега, америчко тржиште се након финансијске кризе увек суочавало са растом цена.
Инвеститори се теше илузијама. Индекс страха „викс“ приближава се свом вишегодишњем максимуму.
Ово може онемогућити политичке планове председника Доналда Трампа који се у значајном степену заснивају на буму хартија од вредности. Програм стимулације економије билион долара, којим углавном треба да се финансира подизањем кредита, може бити реализован само уз помоћ јефтиног новца.
Забрана дуговања у Америци
Од четвртка Трамп више неће моћи да се задужује. У среду истиче важан рок. На снагу ће ступити званична дужничка граница која у овом тренутку износи 18 билиона долара, а дефицит ће износити скоро 30 билиона долара. Подсетимо, увођење дужничке границе одложено је у октобру 2015. до 15. марта 2017. године.
Од четвртка амерички трезор неће моћи више да продаје нове хартије од вредности, тј. власт ће морати да се задовољи текућим дохоцима. То неће бити први пут када се граница не подиже на време. Дужничка граница и њено повећање је увек политичко питање.
