Све је почело након што је Холандија, баш као Немачка и Аустрија, заузела став да на својој територији не дозволи турским политичарима да одржавају скупове подршке за предстојећи референдум о измени устава у априлу, којима би се турском председнику омогућило да прошири своја овлашћења.
То је изазвало бес турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је одмах запретио увођењем дипломатских, па чак и економских санкција, а потом и забранио улазак холандског амбасадора у Турску све док Амстердам не промени свој став. Мимо тога, Ердоган је отказао све билатералне званичне сусрете високог нивоа и припретио да ће се поводом тога обратити Европском суду за људска права.
Историчар Саша Адамовић, међутим, тврди да Вилдерс и даље из свега тога може да извуче највећу корист, упркос настојањима Рутеа да преузме улогу коју има лидер тамошње Партије за слободу и својом антиисламском реториком придобије део Вилдерсових гласача.
„Руте или Ердоган по систему спојених судова један другоме дижу рејтинг, односно хомогенизују сопствено бирачко тело размењујући оштре речи у дипломатском сукобу Турске и Холандије. Међутим, може се десити и да профитира сам Вилдерс с обзиром да је он у својој антиисламској политици много аутентичнији него Руте. Холандија је за будућност ЕУ јако важна држава и они који желе опстанак ЕУ, а пре свега је то Немачка, једноставно не желе да неко попут Герта Вилдерса формира власт у Холандији“, каже он.
Говорећи о самим изборима, Адамовић тврди да Вилдерс не би требало да буде у могућности самостално да формира власт, с обзиром да изборни систем у Холандији не омогућава такав исход. Штавише, додаје он, иако је Вилдерсова странка и раније добијала добре резултате, до сада није владала Холандијом, а максимално што је постигла јесте то да је мањински подржавала владајућу коалицију.
Са друге стране, владајућа странка, односно Народна партија, чији је Вилдерс некада био члан, и те како узима у обзир Вилдерсову политичку снагу и поједине делове његових програма преузимао је и актуелни премијер Руте, објашњава Адамовић за Спутњик.
Међутим, како год да се заврше избори, па чак и да Вилдерсова странка буде најјача, сасвим је могуће да опет буде изостављена из формирања Владе Холандије. Истовремено, додаје саговорник Спутњика, нови премијер ће упркос томе морати као свој програм да усвоји много тога из Вилдерсовог политичког програма.
Адамовић додаје и да евентуални долазак Вилдерса на власт не мора нужно да значи и потенцијални излазак Холандије из ЕУ, самим тим и почетак демонтирања Уније, будући да ни он, као ни Марин ле Пен у Француској, нису противници Европе, већ су против овакве ЕУ која се налази на прекретници и не зна којим путем да иде даље.
Медији, иначе, Герта Вилдерса због необичног изгледа и ширења својих идеја путем Твитера зову и „холандски Трамп“.
