Рутеова странка освојила је 33 од укупно 150 места у холандском парламенту, десничарска и антиевропска Партија за слободу 20, док су преостале опције поделиле по 19 места. Ови резултати су у Бриселу дочекани са олакшањем, а са Запада стижу радосне поруке јер је победом над десницом Холандија показала да је привржена очувању Европске уније.
Истовремено, екстремни десничарски лидер Партије за слободу Герт Вилдерс, познатији у Европи као холандски Доналд Трамп и директни противник Рутеа, захвалио се својим присталицама на Твитеру, нагласивши да је ту да остане, и да га се досадашњи премијер овом победом „још увек није решио“.
Први се огласио председник Европске комисије Жанк-Клод Јункер који је поздравио исход избора рекавши да је тиме холандски народ дао „глас против екстремиста“. Убрзо затим стигла је честитка из кабинета немачке канцеларке Ангеле Меркел, у којој је написано: „Холандијо, о Холандијо, ти си шампион!“.
Када је реч о самом Вилдерсу, према речима Милана Игрутиновића са Института за европске студије, он је имао велику предност у последњих неколико месеци, међутим након сукоба са Турском, у последњих неколико дана, његова предност је почела да се топи.
„Вилдерс је ту где јесте већ неколико година, он је снага која остаје. Његов највећи проблем је то што је коалициони потенцијал његове странке раван нули, док остале партије могу лако да се договоре око коалиције. Са резултатом од 13 одсто Вилдерс и његова странка не може да се сагледава као нека снага у политици Холандије, као ни у друштву“, истиче он.
Игрутиновић, међутим, наводи да чак и да је Вилдерс узео већи постотак на изборима, он свеједно не би био део власти, самим тим се политика земље не би драстично променила. Са друге стране, Владимир Оленченко са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука сматра да ће победом Рутеа ипак доћи до кориговања спољне, а понајвише унутрашње политике Холандије.
Интересантно је, како тврди, да је на крају предизборне кампање Руте „позајмио“ од свог главног ривала многе слогане, између осталог оне о пооштравању миграционе политике.
„Мислим да сада Руте мора све то да испуни. И није јасно каква ће бити улога Вилдерсове странке, а не искључујем могућност да ће је на крају Руте позвати у коалицију“, додаје он.
Поводом избора огласио се и турски шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу, који је наставио реторику Анкаре изазвану забраном турским политичарима да на територији Холандије одржавају скупове подршке за предстојећи референдум о проширењу председничких овлашћења.
Он је, наиме, рекао да нема разлике између владајуће холандске либералне странке и фашисте Герта Вилдерса, с обзиром на то да, како је рекао, и једни и други имају исти менталитет. Игрутиновић, међутим, тврди да је сукоб Турске и Холандије допринео расту популарности Рутеа.
Премијеру Рутеу је, испоставило се, јако добро дошло, јер се један део меканих десних гласача определио да њему повери свој глас, будући да је јако скочио у анкетама у последњих 5-6 дана. Можда је то један тактички потез који се показао на изборима и тај тренд не буде трајан, већ само тренутан.
Било како било, Руте ће сада те своје речи морати и да оправда, што значи да, према Олинченковим речима, Вилдерсова странка и није у потпуности доживела пораз. „Без обзира на то ко ће формирати Владу, премијер неће имати другог избора сем да коригује постојећу социјалну политику“, закључује он.
У међувремену је дипломатски сукоб између Турске и Холандије добио апсурдан наставак. Наиме, Турска је у знак протеста због забране одржавања политичких скупова протерала 40 холандских крава, а према речима председника тамошњег Удружења произвођача црвеног меса Булента Тунка, уколико их Холандија не прихвати, краве ће бити послате у кланицу, а то месо ће им бити поклоњено.
