И муж и тренер
„Одувек су ме привлачиле борилачке вештине, али у детињству нисам имала прилике да се бавим овим спортом, док нисам постала чланица женске екипе пре девет година. Након две и по године упорних тренинга и спаринговања, срела сам свог данашњег супруга, који је постао мој тренер. Са њим су тренинзи постали ново поглавље у мом професионалном напредовању и могла сам се да се попнем на виши ниво“, каже Шабнам у интервјуу за Спутњик.
Како каже, њен муж се придржава неколико посебних правила, па је након неког времена почела да вежба са другим тренером.
„Схватила сам да морам да одвојим свој приватни и професионални живот. Мој муж је директор азијског огранка ИСКА — једне од највећих спортских организација која се бави каратеом и кик-боксом, и веома је професионалан. Таква ситуација ми је са једне стране од велике помоћи, али са друге, могла би да утиче на моје учешће на турнирима, што ја не желим“, објашњава она.
Искуство са светских првенстава
Лепа спортисткиња је двапут учествовала на првенствима света: једном у Шпанији, а други пут у Португалији, и оба пута је освојила сребрну медаљу.
„Управо на такмичењу у Португалији сам сазнала да сам трудна и неко време сам морала да одсуствујем. Ове године шампионат света ће бити одржан у Грчкој. Ми смо одлучили да учествујемо, иако имам малог сина“, наводи она.
Никада није касно да се почне са кик-боксом
Према њеним речима, овај спорт захтева одређене навике и није тежак и захтеван као теквондо.
„Имала сам 26-27 година када сам почела да се бавим кик-боксом, што је прилично касно за професионално бављење спортом. До тада сам се спортом бавила само аматерски, то ми је више био хоби. Међутим, није ми било лако од тренутка када је све постало професионално. Стални тренинзи, на које се људи обично навикавају од детињства, мени су, у мом узрасту, тешко пали“, присећа се она.
Ипак постоје неке препреке…
Закони Ирана нису благонаклони према идеји да се жене баве кик-боксом. Тако је било и у време бившег председника Ахмадинеџада, а тако је и данас. Једини изузетак је Федерација. Сада, када се сва такмичења у кик-боксу одржавају под контролом Федерације, она се организују као борбе где не долази до потпуног контакта.
Разлика између „обичног“ кик-бокса и овог где „нема пуног контакта“ се састоји у одређеним ограничењима која се тичу ударне технике ногама.
