„Избеглице се свесно одлучују за једноставне послове који су слабије плаћени, уместо стручне квалификације која отвара перспективу боље плаћених радних места“, рекла је Регина Флаке из Института.
Према студији, урађеној за потребе Министарства економије Немачке, избеглице често нису свесне предности образовања у односу на једноставније послове који у почетку доносе више новца него образовање.
„Ми не смемо да допустимо да се тај тренд устали, него морамо да учинимо све да се избеглице приволе на немачки дуални образовни систем, који се састоји већим делом од стручне наставе у самим погонима и мањим делом од теоријске наставе у школама“, рекла је Флакеова и додала како је спремност немачких послодаваца да запошљавају избеглице велика.
Проблеми приликом запошљавања су и недостатак сведочанстава о досадашњој стручној спреми избеглица и непознавање немачког језика.
Чак 85 одсто упитаних послодаваца, који су дали шансу избеглицама за образовање, указује на проблем непознавања немачког језика.
„Нада да ће избеглице ублажити недостатак стручних радника је спласнула“, рекао је директор Института Михаел Хутер.
Према његовим речима, избеглици треба четири до пет година за интеграцију, али yз спремност за стручно усавршавање на немачком тржишту рада.
Извор: Танјуг
