Вест да је државни секретар Сједињених Држава Рекс Тилерсон позвао Сенат да ратификује чланство Црне Горе у НАТО јесте тачна, али то (још) не значи да је и нова америчка администрација одлучила да постане 26. држава која даје зелено светло Милу Ђукановићу да уведе државу у Алијансу.
Подгорица није ближе Бриселу
Тилерсоново писмо неугодно звучи, каже за Спутњик историчар Александар Раковић, али и указује да је писмо сенаторима послато пре него што је сенатор Ренд Пол још једном блокирао гласање о Протоколу о пријему Црне Горе у Сенату.
Дакле, наглашава Раковић, упркос томе што је писмо послато лидер сенатске већине Мич Маконел није ставио Протокол на гласање, па осим неугодног призвука овог писма у јавности, ситуација поводом уласка Црне Горе у НАТО је иста као и пре неколико дана.
Тилерсон је писмо могао да пошаље и без Трампове сагласности, резонује Раковић, подсећајући на недавно неслагање Тилерсона и Трампа око предлога за заменика државног секретара САД.
„Друга могућа варијанта, не треба то сметнути с ума, јесте да се ово писмо користи за унутрашње политичке сврхе у САД, јер коначну одлуку не доноси ни Тилерсон, не доноси ни Сенат, већ председник САД Доналд Трамп. Он је тај који има право да стави вето на одлуку Сената и то треба имати у виду“, појашњава Раковић.
Модерна анексија
НАТО жели да Црну Гору увуче упркос томе што већина грађана није за то, па Раковић сугерише да би и руска дипломатија требало да изнесе став према том питању.
„Нећу бити претенциозан ако кажем да би то била нека врста анексије Црне Горе као што је била аустроугарска анексија Босне и Херцеговине, јер против воље народа Црне Горе увлаче се НАТО трупе и практично читаво друштво у систем перманентне окупације, јер то друштво није имало прилику да се огласи на референдуму“, категоричан је Раковић.
Да су прилике другачије, и НАТО и режим у Подгорици би, додаје Раковић, дали могућност да дође до референдума, међутим, пошто је јасно да би највероватнији исход био да се одбије приступ Црне Горе НАТО-у, онда се Црна Гора увлачи насилним путем.
На питање како то да писмо које је Тилерсон послао сенаторима 7. марта угледа светлост дана тек сад, Раковић понавља да је једно од могућих разлога то да би се на неки начин оправдао Тилерсонов одлазак у Москву и његово избегавање сусрета министара спољних послова НАТО пакта.
