Генерални директор „Меракотора С“, који је део „Агрокоровог“ концерна у Србији, Александар Сератлић, данас је предочио да они извршавају своје обавезе према добављачима и да ће то чинити и убудуће, уверавајући министра трговине Расима Љајића да послују стабилно без већих финансијских проблема.
Љајић је Спутњику изјавио да је на састанку са Саратлићем исказао заинтересованост за судбину 11.200 запослених, не само у „Меркатору С“ који обједињује и трговине „Роду“ и „Идеу“, него и у Агрокоровим предузећима „Дијамант“ и „Фриком“. Заинтересовани смо и за судбину добављача којих је 660 у Србији, од тога 490 су мали добављачи, прецизирао је министар трговине. Он је позвао све наше добављаче да се, уколико имају било какве проблеме, обрате Министарству које је спремно да посредује и заједно са руководством „Агрокора“ тражи решење.
Садашња слика стања односи се само на „Агрокорове“ трговине у Србији.
„Од тих 11.200 људи ’Мерактор С‘ запошљава 9.000. У другим предузећима ради 2.200, и ми ћемо идуће недеље имати разговоре и са пословодство ’Фрикома‘ и ’Дијаманта‘. Такође хоћемо да чујемо какво је пословање тих ’Агрокорових‘ фирми у Србији“, рекао је Љајић.
Он је додао и да су се данас договорили да тимови Министарства и „Меркатора С“ једном недељно имају састанак на коме ће размењивати информације и пратити ситуацију везану за „Агрокор“.
„Ми очекујемо да ће ’Агрокор‘ у сарадњи са ’Сбербанком‘ као највећим повериоцем, кредитором, успети да превазиђе тренутне проблеме које има у Хрватској јер би то имало и те како позитиван ефекат на пословање ’Агрокора‘, односно ’Меркатора С‘ у Србији“, изјавио је Љајић за Спутњик.
А у „Сбербанци Србија“, Спутњику је кратко речено да је „Сбербанка“ у директној комуникацији са „Агрокором“ и да не могу детаљније да коментаришу однос са клијентом.
На питања хрватских медија упућених „Сбербанци“ у њеном одговору је наведено и то да „без обзира на потешкоће у којима се ’Агрокор‘ налази, ’Сбербанка‘ не разматра затварање тренутних кредитних линија ’Агрокоровим‘ компанијама, настављајући да им пружа финансијску подршку усмерену на стабилизацију пословања“.
Како преносе медији у Хрватској, банка није одговорила на питање колики би износ био потребан за одржавање ликвидности концерна. Ипак, „Јутарњи лист“ пише да је на телеконференцији великих „Агрокорових“ поверилаца представљен план одржања ликвидности до јуна и да је процена финансијских експерата да је за то потребно око 340 милиона евра.
У медијима се помиње и рачуница према којој је „Агрокору“ неопходна финансијска инјекција од 365 милиона евра у идућа три месеца. Та средства су, како се наводи, потребна за финансирање производње и плаћања добављача, а новац би већином требало да осигурају руске банке, али и ОТП банка која је делимично под контролом инвеститора из Русије.
Портал „Сеебиз“ преноси да је Сбербанка најавила да ће контролу над пословањем концерна остварити уласком у његову Управу, можда чак и преузимањем посла главног финансијског директора „Агрокора“, упркос томе што је то ових дана негирао њен челник Херман Греф.
На то подсећа и њујоршка агенција „Блумберг“.
„Хрватска влада, чини се, држи Грефа за реч и подржава напоре за спас те компаније која има годишњи приход од око седам милијарди долара, бројне добављаче и 60.000 запослених, чак и ризикујући да допусти ’Сбербанци‘ већи утицај на привреду“, пише „Блумберг“.
Америчка агенција, међутим, није пропустила да ситуацију са „Агрокором“ и политички обоји, па тако констатује да је породични бизнис његовог власника Ивице Тодорића постао државна брига. Притом, највећи кредитор је, како примећује, руска „Сбербанка“, која сада одлучује о судбини највеће компаније у земљи која је чланица ЕУ и НАТО-а. „Блумберг“ уз то наводи да намере руске државне банке забрињавају Хрватску, која је наљутила Кремљ зато што је гласала за санкције које је ЕУ увела Русији и због напетих односа са Србијом, руским најблискијим савезником у региону.
Преносећи „Блумбергов“ текст, „Сеебиз“ указује и на оцену аналитичара немачке „Ландесбанке“ Луца Ремејера, који сматра да је укљученост „Сбербанке“ у решавање проблема „Агрокора“ добитна ситуација и за Русију и за Хрватску.
„’Сбербанка‘ штити своје улагање, а Русија гради утицај у земљи где је имала мало веза, док Хрватска добија спасавање највеће приватне компаније“, закључио је аналитичар.
Као и обично, када мањкају званичне информације, не недостаје спекулација. Једино је извесно да је ситуација сложена, како је приметио и Емил Тедески, други највећи хрватски бизнисмен, власник „Атлантик групе“, којој „Агрокор“ такође дугује.
Према његовим сазнањима, ангажовани су професионални саветници — фирма „Дилоит“ из Лондона, која треба да направи „крвну слику“ концерна и то предочи пре свега финансијским повериоцима, кредиторима концерна, од којих је „Сбербанка“ највећи.
