„На основу прошлогодишњих резултата, Русија је самоуверено задржала друго место у свету по обиму извоза војне опреме, који је прошле године премашио 15 милијарди долара, рекао је Путин на седници руске Комисије за војну и техничку сарадњу са страним партнерима.
Вредност извоза руског оружја је у 2015. години била је 14,5 милијарди долара, додао је он.
Руски председник је рекао да је Русија прошле године закључила нове уговоре на испоруку оружја у иностранство у вредности од 9,5 милијарди долара, а да укупан портфолио поруџбина остаје на нивоу од око 50 милијарди долара.
Путин је истакао да за руским војним производима постоји стална потражња, а да се руско оружје и војна техника извозе у 52 земље света.
Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања (Сипри) објавио је у извештају за прошлу годину да су САД и Русија заједно извезли више од половине укупно увезеног оружја. Поред њих, у петорку највећих извозника спадају и Кина, Француска и Немачка.
Највећи амерички клијенти су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Турска, док је Русија највише оружја продала Индији, Вијетнаму и Кини.
Највећи увозник оружја у свету је Индија, с 13 одсто учешћа у глобалном увозу, а највећи део наоружања Индијци су купили управо од Руса.
У извештају је констатовано да је трансфер оружја на глобалном нивоу у протеклих пет година достигао највиши ниво од краја Хладног рата.
Аналитичари истичу да раст тензија у свету и све већи број оружаних сукоба доприносе расту потражње оружја и војне технике.
Регион Блиског истока је готово удвостручио увоз оружја. Аналитичари објашњавају да су земље Блиског истока упркос ниској цени нафте наставиле да наручују више оружја 2016, сматрајући то кључним средством за решавање сукоба и регионалних тензија.
Рат у Сирији је помогао Москви да ојача статус великог произвођача и извозника оружја. Руско оружје и војна техника на том ратишту потврдили су своју поузданост и високу ефикасност, чак и у тешким пустињским условима.
Међутим, статистике показују да највише руског оружја одлази у Азију, али за Русију стратешки важна остају и тржишта Блиског истока, Северне Африке и Латинске Америке. Занимљиво је, међутим, и да је Турска, иначе чланица НАТО-а, показала интересовање за руске ракетне системе С-400, а преговори око те испоруке су ушли у завршну фазу.
Најтраженије руско оружје и техника су системи ПВО, борбени авиони и хеликоптери, а такође и оклопна возила, војни бродови и високопрецизно оружје.
„Имам утисак да је тренутно веома велика тражња за руским системима ПВО, од С-400 до преносних противваздушних система као што су ’верба‘ и ’игла‘. До сада су се добро продавале и подморнице ’Пројекта 636‘. На пример, у последњих неколико година за њих су посебно заинтересовани Алжир и Вијетнам. Ловци СУ-30 се такође добро продају, упркос томе што су велики и скупи. Али у последње три године ’бестселери‘ су системи ПВО и имам утисак да за њима влада потпуна помама“, каже за Спутњик Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегије и технологије.
Особеност извоза, истиче аналитичар, у последњих годину-две је повећање некомерцијалних испорука, које није мотивисано само економским, већ и војно-политичким разлозима.
„Пре свега мислим на Сирију, којој је Русија испоручила бомбардере Су-24 М2 и тенкове Т-90. Друга повлашћена категорија, која руско оружје и војну технику добија по повољнијој цени су земље ОДКБ-а, пре свих Белорусија, Казахстан и Јерменија. У Белорусију се испоручује ПВО, транспортно-десантни хеликоптери, оклопни транспортери, авиони за обуку. Казахстан је прошле године добио два ловца СУ-30 СМ, а годину раније чак четири. Јерменија има најбоље испоруке, а то је систем ’Искандер‘, прва извозна испорука тог система. Међутим, требало би рећи и да извоз оружја није само комерцијална делатност, он је усмерен и на постизање војнополитичких циљева. У САД, рецимо, такав тип испорука преовлађује у односу на комерцијални. Овај успех који сада постиже руска одбрамбена индустрија показатељ је зрелости руског извоза, с обзиром на то да смо деведесетих извозили само из комерцијалних разлога, да би зарадили новац. Сада, пошто Русија све више производи и за унутрашње, сопствено тржиште, активност одбрамбене индустрије постаје све здравија и боље избалансирана.“
Аналитичар такође истиче да санкције Русији нису озбиљније наштетиле извозу руског оружја.
„Санкције су изазвале тешкоће када је реч о трансферу новца 2014. године и можда делимично 2015, али су сада сви ти проблеми решени. Једино су остали нерешени још неки проблеми везани за увоз делова из иностранства, које се користи за руско оружје и технику. Али важно је рећи да све оно што иде у извоз није на удару санкција. С друге стране, Русија ради на замени тих компоненти из увоза и то тако што покушава да их сама произведе. На пример, моторе за неке руске бродове и хеликоптере производила су украјинска предузећа и они су држали монопол. Москва је и пре 2014. имала идеју да покрене своју производњу мотора за хеликоптере, а након те године тј. после погоршања односа са Украјином, Русија се поново активирила по том питању. Што се тиче мотора за бродове у догледној будућности ће у руском граду Рибинску бити завршена фабрика за њихову производњу“, каже Макијенко.
Оно што Русију чини важним актером на светском тржишту војне технике је и одлука Москве да оружје продаје по повољним финансијским условима и да даје бројне олакшице домаћим произвођачима.
Аналитичари наводе да Москва даје купцима и повољне кредитне аранжмане и друге финансијске погодности што Москву ставља у предност у односу на друге извознике.
„Русија развија такав начин пословања како би стимулисала извоз. Али за разлику од совјетског доба, када земље често нису враћале кредите на које су куповале совјетско наоружање, сада кредитирање не значи олакшице, то је само још један начин на који Русија продаје своје наоружање и зарађује на томе и то тако што добија камате. На тај начин Русија, рецимо, послује са Бангладешом и Индонезијом. Међутим, наш извоз подразумева ригорозне и комплексне мере усаглашавања у којима учествује велики број институција. Русија је одговорна земља и има строге критеријуме продаје, зато тај процес понекад траје дуго“, закључио је Макијенко.
