Поповић је истакао да је данашњи дан, када се обележава годишњица почетка НАТО агресије на Србију, прави моменат да се сетимо ко су нам прави савезници и пријатељи, а ко су они који су „кршећи међународно право убијали недужне цивиле и децу у Србији“.
„Од 2012. године наовамо припадници Хуманитарног центра у Нишу разминирали су више од четири милиона квадратних метара и уклонили 1.500 мина и експлозивних направа заосталих из НАТО агресије. Није логично да НАТО војници, који су посејали толике бомбе по Србији, имају дипломатски имунитет, а да они који желе Србију да очисте од тих бомби, тај имунитет немају“, рекао је Поповић.
Он је истакао да би додељивање имунитета руским хуманитарцима у Нишу демонстрирало чврсту опредељеност Србије да остане војно неутрална држава.
„Тај чин није важан само као доказ наше војне неутралности, већ и елементарне пристојности и захвалности за оно што наши руски пријатељи чине за нашу земљу“, рекао је Поповић.
Поповић и Чепурин су се сложили да је НАТО агресија на Србију представљала до тада незабележен случај рушења међународног права и чин без преседана који је отворио пут за касније интервенције НАТО-а у Ираку, Авганистану, Либији и Сирији.
„Једини циљ НАТО агресије на Србију је био отцепљење и касније противправно проглашење независности јужне српске покрајине Косова и Метохије“, оценио је Поповић.
Говоривши о недавној посети делегације Српске народне партије Криму, амбасадор Чепурин и Поповић оценили су да постоји огроман потенцијал за раст економске сарадње између Србије и Крима.
Поповић је истакао да највећи простор за унапређење економске сарадње препознаје у секторима пољопривреде, прехрамбене индустрије, грађевинарства, инфраструктуре и туризма.
„Србија има бесцарински споразум са Русијом који нам омогућава да све домаће производе извозимо на територију Крима без царина. Због своје географске позиције, Крим има лаку транспортну доступност и то може да буде тачка одакле ће цео југ Русије бити снабдеван производима из Србије“, истакао је Поповић.
Он је још једном поновио да је важно да држава на институционалном нивоу пружи подршку нашим привредницима да организовано наступе на руском тржишту.
„Већи извоз на руско тржиште значи повећање БДП-а, раст привреде и отварање нових радних места“, рекао је Поповић.
