У чланку „Русија се надвија над борбом балканског дива за преживљавање“ Блумберг истиче да се председник Русије Владимир Путин са својим савезницима у регији осећа оснажен након победе Доналда Трампа у САД, и да опстанак „Агрокора“, који носи 15 посто БДП-а Хрватске зависи од „Сбербанке“.
Зашто је „Агрокор“ тако важан балканским економијама?
„Агрокор“ би могао бити прекрупан да би пропао. Са 60.000 запослених по Хрватској, Словенији, Србији, БиХ и Мађарској, и годишњом продајом од 6,5 милијарди евра, могао би покренути финансијску нестабилност огромних размера. Хрватска зато тражи било којe финансијскo решење које би укључило добављаче који стоје у реду на намиривање милијарди евра дугова „Агрокор“а њима. Политичке странке уз то траже да се спасе хиљаде радних места концерна који обухвата више од 20 фабрика.
Колико су лоше „Агрокорове“ финансије?
Зараде су пале услед повећане конкуренције у малопродаји и „Агрокор“ је своје ресурсе развукао преко својих аквизиција које је финансирао кредитима. У јануару није успео да добије још један кредит, добављачи су се забринули, а његов највећи кредитор, „Сбербанка“, морала му је издати зајам како би се спасио и исплатио их. Како би финансирао своје аквизиције, „Агрокор“ је ушао у дугове и како би платио камате које доспевају 2018. Реч је о зајму којим је пре три године купио словеначког конкурента.
А онда, цене и деоница и кредита пале су у последња два месеца и „Муди“ је снизио рејтинг „Агрокорових“ вредносних папира које је издао.
Ко су финансијски велики губитници?
Ако „Агрокор“ не би могао да подмири своје обавезе, неизбежно је реструктурирање његовог дуга од 3,5 милијарди евра. Међу онима који имају његов дуг који доспева 2018. налазе се и „Канада пеншон планинвестмент борд те Ивеско лтд“. Они су у највећој опасности од губитка. Цене Агрокорових вредносних папира на тржиштима указују да неће бити моћи да наплати више од 20 одсто тог дуга. Ивица Тодорић би пак морао одустати од барем дела од свог 95-постотног удела у власништву компаније.
Како је Русија ушла у ту причу?
Више од трећине „Агрокоровог“ дуга у рукама је две највеће руске банке, обе у државном власништву. Када је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов сугерисао да његова земља можда неће моћи да помогне у рефинансирању „Агрокорових“ дугова ако концерн не буде „кооперативан“, одједном се назрело да проблеми нису само финансијски. „Сбербанка“ затражила је објашњење ставова Министарства спољних послова Русије.
Је ли „Сбербанка“ вољна да помогне?
Директор банке Херман Греф казао је да је банка у сталном контакту с власницима „Агрокора“ и да чини све могуће како би компанија опстала. Руска сарадња би могла доћи уз цену по којој би Тодорић морао одустати од власништва над концерном у замену за спас.
Има ли других финансијских опција?
Хрватска влада чини се да одбацује свако намиривање дугова „Агрокора“, који зато без приступа новцу са светских тржишта једино може још да прода своје уделе. Компанија разматра продавање својих удела у неким великим пословима, на пример у бизнису с пуњењем воде у флаше. Сваки такав потез значио би побољшање ликвидности, помогао би постизању договора с кредиторима, али би потенцијални понуђачи могли користити ситуацију и нудити мање него што би иначе нудили. Хрватска влада је говорила о могућности да помогне евентуалном продавању целе компаније, и то на састанку с представницима Индустријске и комерцијалне банке Кине Лтд.
Извор:Експрес
