У чланку листа наводи се да такво оружје је препуно опасности, на пример, моћи ће да се користити за превоз патогена разних болести. И на крају може да падне у руке терориста.
Како је објаснио у интервјуу за „Атлантико“ француски економиста Мишел Вол, минијатурни дронови, чије стварање је већ могуће на садашњем нивоу развоја технологије, могу да се првенствено користе за извођење обавештајних операција.
Истовремено, експерт је нагласио да ће програмери таквих „робота-инсеката“, или како их назива сам Вол, „бионичких стршљенова“, морати да реше низ техничких проблема, јер ће за достизање прихватљивих показатеља у погледу трајања и дужине лета, као и за снимање, складиштење и пренос слика бити потребан поуздан извор енергије.
Због мале величине ових машина, на њих неће моћи да се угради оружје, тако да ће за њихову употребу директно у борби бити потребно да се створи потпуно ново наоружање које ће радити на још увек непознатим принципима, истакао је Вол.
Наравно, минијатурне машине могу да се као биолошко оружје, то јест као средство испоруке патогена различитих болести, међутим оваква употреба биће прилично ограничена међународним правом и може се окренути против власника апарата, упозорио је он.
Према мишљењу економисте, забринутост коју су изразили неки футуролози да би такво оружје могло да доспе у руке терориста, делимично је оправдана, али сличан ризик постоји уопште за све врсте оружја.
Истовремено, подсећа Вол, ниједна терористичка група још увек није успела да се домогне узорака преносивог нуклеарног пуњења, иако они постоје педесетак година. Према мишљењу аналитичара, то је због чињенице да између стварања оружја и његове појаве на црном тржишту увек пролази веома дуг временски период и, самим тим, терористима још дуго неће бити суђено да користе „бионичке стршљенове“.
Француски политиколог Сирил Брет рекао је за „Атлантико“ да Русија и Кина улажу у развој нано-технологије у оквиру програма модернизације својих оружаних снага који су покренути почетком ове деценије. У Русији је овакав програм покренут 2009. године после „рата у Грузији“ у којем су се манифестовале „застареле карактеристике руске војске“, истакао је Брет и, захваљујући томе што је буџет за одбрану повећан до четири одсто БДП-а, Москва је успела да усмери велике инвестиције у технолошки сектор.
Брет је нагласио да је Русија традиционално била извор иновација у авијацији и изради ракета, док је сектор нано-технологије био нека врста „технолошке ледине“, где се земља није показала. Управо зато је Москва и одлучила да се фокусира на ову област „по узорку на оно што је већ постигла на плану информационих технологија“, истакао је он.
Са своје стране, Кина сада завршава праву „револуцију“ у одбрани: држава је успела да пређе са „претерано велике, неопремљене војске, углавном фокусиране на одржавање унутрашњег реда“, на озбиљну оружану снагу која је способна да заштити најважније економске интересе Пекинга у иностранству, сматра Брет.
Као и Русија, и Кина је успела да постигне велики успех у области сајбер-ратовања, стварајући посебне „интернет трупе“ и сада се Пекинг нада да ће ухватити корак са САД и њиховим савезником Јапаном у нано-технологијама, објаснио је овај експерт.
У принципу, и Русија и Кина улажу у нано-технологије како би се припремиле за „следећу фазу конфронтације са Сједињеним Америчким Државама“, уверен је Брет.
