Амерички председник Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се дозвољава наставак градње два контроверзна нафтовода која би повезала Канаду са америчким рафинеријама у Тексасу — „Кистон“ и „Дакота“. Бивши председник Барак Обама стопирао је ове пројекте због противљења група за заштиту животне средине, као и протеста америчких староседелаца преко чијих територија би нафтоводи требало да прођу.
У центру контроверзи био је првенствено нафтовод „Кистон“. Планирано је да буде дуг 1.897 километара и требало би да се протеже од нафтних поља у Алберти у Канади до Небраске у САД, где би се прикључио већ постојећем нафтоводу. Капацитет би му био 830.000 барела (131.959.459 литара) дневно. Јужна рута, од Оклахоме до Мексичког залива отворена је пре три године.
Изградња нафтовода је иницијатива приватних компанија, а трошкове изградње деле канадска компанија „Трансканада“ са другим, мањим компанијама које се баве транспортом нафте.
Постојећим нафтоводима из Канаде се у америчке рафинерије већ транспортује око 550.000 барела дневно, а пошто нафтна поља у Алберти немају излаз на море, а сваке године се проширују, појавила се потреба за бржим и већим транспортом до великих тексашких рафинерија. Све гране нафтне индустрије, и произвођачи, и прерађивачи, и они који се баве транспортом сагласили су се да је између Канаде и САД потребан нови нафтовод већег капацитета.
Бржи и већи транспорт канадске нафте у тексашке рафинерије значио би и смањену зависност северноамеричког тржишта од нафте из других региона света, Блиског истока и Јужне Америке, а потписујући наредбу председник Трамп је изјавио да ће изградња новог нафтовода донети Американцима 280.00 нових радних места.
Међутим, бивши председник Барак Обама није делио Трампов ентузијазам. Иако је 2010. канадски Национални енергетски одбор одобрио изградњу „Кистона“, Обама је стопирао изградњу на основу савета америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА).
Обамино мишљење било је директно супротно Трамповом — пројекат неће снизити цене нафте, неће обезбедити дугорочна радна места и неће утицати на енергетску (не)зависност.
Међутим, чак и тада, америчка администрација је показивала знаке збуњености према изградњи нафтовода. Испрва је било речено да „Кистон“ неће имати значајан утицај на животну средину, затим је „Трансканади“ саветовано да промени руту, јер су неки делови Небраске кроз које је „Кистон“ требало да прође осетљиви. На крају Обама није дозволио изградњу.
Трампу животна средина није на првом месту. Он више размишља о остварењу обећања датим у кампањи. Између осталог, учинити Америку великом, како је гласио његов изборни слоган, значи и нова радна места за Американце који су деиндустријализацијом своје земље изгубили послове. Са друге стране, Трамп наглашава да ће се нафтовод градити искључиво америчким челиком.
„Градимо Америку, градимо нафтовод, желимо да правимо и цеви“, рекао је Трамп, „то ће запослити много радника у челичанама и вратити их натраг на посао".
Међутим, многи борци за заштиту животне средине тврде да изградња нафтовода попут „Кистона“ само охрабрују даљу производњу и потрошњу фосилних горива који подстичу глобално загревање. Са друге стране, реалност показује да извора „чисте“ енергије нема довољно да задовоље жеље потрошача.
Томе у прилог говори и податак да је и поред напретка у производњи одрживих извора енергије планирано да нафтна поља у Алберти удвоструче производњу до 2030. Тај сукоб двеју Америка, оне „еколошки свесне“, која се залаже за смањење коришћења фосилних горива и оне „индустријске“, која своје оличење налази у Доналду Трампу, подигла је спор око изградње „Кистона“ на симболични ниво.
Са једне стране, ако нафтовод буде изграђен, доступност фосилних горива у САД и Канади биће лакша и јефтинија, што гаси наде енвироменталистима у промену свести потрошача. Са друге, ако не буде нафтовода, била би то велика победа бораца за заштиту животне средине.