Стручњак за међународне односе, професор са италијанског универзитета „Луис“ Рафаеле Маркети, коментаришући 60. годишњицу потписивања Римског уговора, који је поставио темељ ЕУ тврди да је резултат тога ипак позитиван, јер је наш континент за све ово време живео у миру.
„Није било никаквих ратова, а створена је и административна, економска и финансијска интеграција свих држава-чланица. То су позитивни аспекти, јер су ове околности веома олакшале живот Европљанима који сада могу да се крећу унутар ЕУ без пасоша, као и да инвестирају или отворе фирму у другој држави-чланици без већих проблема. Такође, што се тиче образовања, и тај сегмент живота је олакшан“, навео је он.
Део који није баш кренуо по добру, то је онај део са миграционом кризом, јер је тада постало јасно да није довољно добро био осмишљен систем управљања миграционим токовима и равномерним распоређивањем избеглица.
Проблем јединствене Европе није у суштини постојања ЕУ, већ у томе што је премало реалног јединства и што је интеграције неопходно квалитативно продубити. Миграциона криза је избила, јер је претходно економска криза омогућила партијама које се боре против естаблишмента да ојачају свој утицај и оне су искористиле ту могућност како би придобили гласове својих будућих бирача.
Управо би стварање Европе у две брзине решило проблем недовољно дубоких интеграција. Па, нека се и државе поделе на два дела у којима ће се даље интеграције одвијати на другачији начин, односно мање или више брзо, па нека то и изазове одређену љутњу код оних држава које буду у групи „споријих“.
Ако погледамо уназад, ширење уније на исток је био стратешки избор Немачке — која је желела већу контролу источних територија, Енглеске- која није желела превише дубоко интегрисање, као и САД — које су желе да прошире своју односно сферу утицаја, односно сферу утицаја НАТО-а преко ЕУ. Али у пракси је такво ширење изазвало бројне проблеме и зато би концепција Европе у две брзине у неком смислу требало да реши те проблеме.
„Мислим да односе између Русије и ЕУ чекају бољи дани и то зависи најпре од тога да ли ће се односи Москве и Вашингтона побољшати. Мислим да ће се Европа кретати у истом смеру којим буду ишле САД. Ако дође до укупног побољшања, онда ће ЕУ свакако решавати своје унутрашње проблеме, односно државе које су спремне да обнове свој односе са Москвом мораће да наговоре и источноевропске државе-чланице, које се боје дијалога.“
