Понуде се могу наћи и на интернету, а знају се и ценовници услуга. Додуше, цене варирају у зависности од региона. Московске невесте су најскупље.
Московљанке наплаћују од 50 до 130 хиљада рубаља (од око 800 до 2.100 евра), мада има оних које траже и дупло више. Мушкарци из главног града су спремни да се статуса нежење одрекну и за 60 хиљада рубаља (око 950 евра).
У унутрашњости цене су знатно ниже, па се до брачног партнера може доћи и за 10.000 рубаља (око 160 евра). Додуше, ценовник зависи и од многих других фактора, као што је рецимо могућност невесте да пријави пребивалиште „супруга“ у свом стану, као и то на који период се брак склапа и у које сврхе — да ли за добијање привременог или сталног боравка у Русији, или чак пасоша.
Привремени боравак тзв. РВП се добија на три године и нема могућност продужетка. Уколико мигрант жели да остане у Русији, он након тога може да аплицира за „вид на житељство“ (ВНЖ) тј. стални боравак који се даје на пет година, уз могућност продужетка, а након тога може се предати и захтев за руско држављанство.
Било да аплицира за РВП или ВНЖ, мигрант мора да прође лекарске прегледе и приложи потврду да није наркоман, да нема сиду или неку инфективну болест. Мора да има потврду да није осуђиван и да приложи низ других докумената и прође одређене специјалне комисије.
Социолози кажу да су фиктивни бракови постали тренд, а статистике показују да је сваки пети брак у Русији склопљен из ових побуда. Од 13.500 миграната, који су у Москви предали папире за привремени боравак чак 8.500 њих је то учинило на основу склопљеног брака са руским држављанином. У целој земљи та бројка износи — 35.000, а 2009. их је било свега 686.
Уносан посао
Социолози констатују да је склапање фиктивног брака за многе у Русији постао уносан посао, а има чак и случајева да руски грађани, после развода са мигрантом, склопе и нови „комерцијални брак“.
Адвокати, међутим, упозоравају руске грађане да при разводу могу остати и без дела имовине, уколико пре тога нису направили предбрачни уговор.
Иако се овај тренд у Русији доживљава као велики проблем, засад такви парови у већини случајева пролазе некажњено.
„Закон предвиђа казну. Или, другачије речено, закон каже да су такви бракови незаконити. И тужилаштво се у таквим случајевима ослања на те одредбе закона, па се на крају такви бракови раскидају. Међутим, то се дешава веома ретко. Можемо на прсте избројати бракове који су раскинути из тог разлога, било их је можда неколико десетина у целој земљи. То је јако мало, ако се зна да је у земљи склопљено на десетине хиљада фиктивних бракова. Стога можемо закључити да се та одредба закона код нас не примењује“, каже за Спутњик Дмитриј Светловски из московске адвокатске канцеларије „Техника права“.
Главни проблем је, сматра адвокат, што руска миграциона полиција не проверава да ли ти парови заиста живе заједно или не, као што је то пракса на Западу.
„Уз добар рад органа државне контроле, фиктивни брак не би било тешко доказати. Рецимо, у земљама Северне Америке, где је многим имигрантима сан да добију држављанство те земље, службе имиграционе контроле обављају разговоре са паровима. Међутим, то није обичан интервју, они им постављају унакрсна питања, посматрају их, гледају њихове заједничке фотографије, испитују њихове пријатеље, рођаке и познанике, проверавају колико се добро познају, контролишу да ли имају заједничке рачуне у банци и сл. Постављају им најразличитија питања и ’лове‘ грешке… Али, за све то је потребан добро обучен државни апарат“, наводи Светловски.
И по 10 година чекају руски пасош
Адвокат Светловски, међутим, сматра да би се у Русији, ипак, прво требало позабавити „кореном проблема“. Како објашњава, држава је пооштрила правила за добијање држављанства, па је данас веома тешко добити руски пасош. Многи на то губе године, чак и више од 10, а читава процедура не завршава се увек успешно, наводи саговорник Спутњика и додаје:
„Државни органи су забринути због тога што мигранти прилично лако прескачу или заобилазе баријере које су им они поставили. Јер, брак са руским држављанином је у ствари најкраћи и најбржи пут за добијање руског држављанства. С друге стране, државу забрињава и то што у фиктивне бракове са руским грађанима најчешће улазе мигранти из Централне Азије, а многи од њих имају сумњиву, криминалну прошлост или су чак повезани са тероризмом“.
Упркос томе, адвокат сматра да би држава требало да „омекша“ законе према имигрантима, јер међу њима има и много поштених радника, „који чисте улице, зидају куће…“
Светловски напомиње да нема информацију о томе какве ће мере предузимати држава и на који начин ће се борити против „црног тржишта фиктивних бракова“, али предвиђа да ће се бракови због папира и даље активно склапати.
