Ново прегруписавање: На помолу рат Израела и шиита?

Израелска страна је означила „црвене линије“ у Сирији: либански Хезболах не сме да дође у посед савременог оружја, свако приближавање проиранских снага Голанској висоравни која се налази под израелском контролом биће кажњено, док је формирање сталне војне базе Ирана у Латакији недопустиво.

Уочи почетка интервенције у Сирији, Москва се договорила са Израелом о правилима избегавања конфликта са руском авијацијом на сиријском небу. За Тел Авив нема разлике између ДАЕШ-а и Хезболаха, јер обе групе желе да униште Израел, због чега је руски ПВО игнорисао израелске излете у сиријски ваздушни простор током којих су бомбардована складишта оружја либанског покрета. Међутим, схема је почела да пуца 17. марта, када су израелски авиони бомбардовали складишта сиријског оружја у Палмири. Русија је позвала израелског амбасадора у Москви у Министарство иностраних послова на објашњење. Како се претпоставља, Русија је била љута јер се у Палмири налазе руски војници који су били изложени опасности. Тада је сиријска страна саопштила да је оборила један авион док је други оштећен, што је Израел негирао.

Ове активности Јерусалима изгледају необично у позадини пораза терориста у Сирији, међутим, није тако. Он сада има другу велику бригу: Иран би могао да се војно учврсти у Сирији и постепено створи фронт дуж сиријско-израелске границе на Голанској висоравни и отпочне операцију против Израела. Почетком марта, премијер Израел Бењамин Нетанијаху је у разговору са председником Владимиром Путином у Москви изразио своју бојазан да би радикални шиитски тероризам могао да замени сунитски и ставио на знање руском председнику да ће израелска војска наставити да бомбардује циљеве у Сирији, ако то буде било потребно.

„Главни задатак је да се не дозволи јачање проиранских група на територији Сирије. То се не односи само на Хезболах већ и на оне снаге које су тамо дошле из Ирана и учврстиле се. Један од важних аспеката безбедности Израела је да се не дозволи да Хезболах и њима слични дођу у посед нових типова тешког наоружања, укључујући противтенковске ракетне комплексе, ракетне системе, а можда и противваздушне ракетне системе. Наравно, Израел све то прати и покушава да уништи складишта или колоне тих снага где год да се налазе. Ако они у кулоарима говоре да су ‘спремни да трпе Асада’ са његовом јавном антиизраелском политиком, који је контролисао читаву ситуацију у земљи, ситуација се сада мења. Она је постала мање прихватљива када се тамо појавило огроман број проиранских снага. Како они говоре, тамо већ влада ајатолах. Они се никоме осим Ирана и сопственог руководства не потчињавају, и ту се може очекивати ескалација“, каже за Спутњик Кирил Семјонов са руског Института за иновациони развој.

Иран је у јануару ојачао своје економске позиције у Сирији, када су „Чувари исламске револуције“ добили одобрење да направе мрежу мобилне телефоније и фабрику за прераду нафте, као и велико пољопривредно земљиште. Осим тога, они желе да створе највећу енергетску мрежу која би повезивала Иран, Ирак, Сирију и Либан.

Све то виде и у Москви, иако не говоре много о томе, сматра руски аналитичар и додаје: „Довољно је сетити се случаја Вади Барада: када су у Сирији за време примирја сиријске оружане снаге, пре свега 4. Дивизија са великим проиранским утицајем, заједно са Хезболахом, наставиле офанзиву на Вади Бараду. Када су тамо стигли руски посматрачи да то провере, Хезболах их једноставно није пустио. Били су инциденти и у другим областима. Тамо Иран и проиранске групе покушавају да држе оне терористе које они сматрају сопственом сфером утицаја под својом контролом и никоме тамо не дају да приђе. Пре свега је то јужна Сирија. Ако су на северу Дамаск, Хомс, Хама, Латакија под руским утицајем, на југу Сирије је много компликованије, захваљујући већем присуству проиранских снага“.

Он наглашава да Иран не жели примирје у Сирији. Неуспех мировног процеса и офанзива устаника код Хаме су умногоме изазвани акцијама проиранских група. Русија је практично „за уши“ довукла представнике Ирана на састанак у Астани. За њих је победа у рату једини циљ.

Раније је „Волстрит џурнал“ саопштио да Трампова администрација разматра формирање новог војног савеза на Блиском истоку у којем је планирано да се окупе државе-противници Ирана, укључујући Израел. Наведено је да ће у савез ући, осим Израела, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Египат и Јордан.

„Према теорији завере, можемо претпоставити да постоји такав савез: затворене консултације, координације неких корака, нпр. израелских и саудијских обавештајних служби. Међутим, из познатих разлога, ако Арапи отворено објаве да је дошло до неке сарадње са Израелом, то ће ударити, пре свега, на саме арапске режиме“, мишљења је Семјонов.

Међутим, тешко да ће се Јерусалим активније умешати у ситуацију у Сирији, ако не буде први нападнут. Без обзира на заједничке циљеве са Ријадом, Израел у арапском свету и даље сматрају претњом број један. Што се тиче Ирана, његов утицај може само да расте. Када су у питању базе, с обзиром на велики, ако не и пресудан утицај у војсци, њему нису потребне посебне базе — свака база сиријске војске може бити и његова. С тим у вези, Израел заиста има разлога за страх.