Амерички Сенат ће први пут у 21. веку приликом гласања о Протоколу о пријему Црне Горе у НАТО применити систем такозваног прегласавања, јер је очигледно да неће бити једногласне подршке свих сенатора.
Очекује се да ће Протокол бити изгласан и потом послат америчком председнику Доналду Трампу на ратификацију. А онда, он коначно сече.
Да ли је председник САД преценио снаге
Сенат је, иначе, јуче донео одлуку да започне расправу о том Протоколу која ће трајати 30 радних часова, што значи да би највероватније до краја недеље она требало да буде завршена и да се пређе на гласање. Приликом јучерашњег гласања о ограничењу расправе два сенатора су била против, један је био уздржан, док је 97 њих гласало да расправа не буде дужа од 30 радних сати.
„Трамп доноси одлуку да ли ће ставити вето или ће потписати. С обзиром на ове околности у САД и на неке поразе које је претрпео у Конгресу, није више вероватно да он у овом моменту има снагу да стави вето“, каже за Спутњик историчар Александар Раковић, који се овом проблематиком бави дуже време.
Раковић за Спутњик напомиње да не доводи у питање то што је Трамп говорио у предизборној кампањи, а што се касније показивало као нека смерница његове политике.
„Он је изгледа имао намеру да иде ка отопљавању односа са Русијом и ка некој врсти заустављања експанзије НАТО-а. Међутим, очигледно да схвата да је преценио снаге и да је дубока држава јача него што би он могао да претпостави, па је принуђен да прави компромисе“, тумачи Раковић.
Сенат одлуку о Протоколу о ратификацији пријема Црне Горе у НАТО шаље Трампу само као саветодавну меру, а он после има право да то потпише или да чак, како каже Раковић, одложи на неко време и да то стоји код њега негде у фиоци.
Естаблишмент за конфронтацију са Русијом
Републикански јастребови у спољној политици, чија је мета одавно и одувек била само Русија, желе да, према мишљењу историчара Саше Адамовића, и према питању пријема Црне Горе у НАТО још једном минирају нову политику Доналда Трампа коју је обећао бирачима.
Та нова политика је, појашњава Адамовић за Спутњик, требало да значи неку врсту релаксације односа између Сједињених Држава и Русије и једну врсту савезништва те две велике силе у борби против ДАЕШ-а.
„Међутим, види се да републикански естаблишмент, који је заправо стара структура, жели да се настави она иста политика која се залагала за конфронтацију са Русијом. И то не само са актуелном Русијом Владимира Путина, већ је то било и у прошлости и са Русијом Бориса Јељцина, кад се НАТО, упркос другачијим обећањима, ширио на Исток“, тврди Адамовић за Спутњик.
Војни потенцијал Црне Горе, додаје он, ништа не може да допринесе НАТО-у, али је примање Црне Горе заправо акт непријатељства према Русији.
„Вероватно је да су лобистичке групе дубоке државе, поготову ове које делују у војсци, а војска је једна од најјачих структура, ако не и најјача у САД, имале јак лобистички и сваки други потенцијал да утичу на Трампа да ревидира те своје ставове према НАТО-у“, сматра Александар Раковић.
Прави ли Стив Бенон нову партију
Видимо, додаје он, да ни Русија не може да каже да може да уочи било какво отопљавање односа са САД.
Читава прича своди се на однос Републиканске странке и нове администрације. Та сарадња је, према мишљењу Саше Адамовића, нека врста тактичке или изнуђене сарадње.
Из тактичких разлога и с обзиром да је у ситуацији у којој се налази, Доналд Трамп мора, сматра Адамовић, да пронађе начине како ће успети да наметне своју нову политику.
Очито је да се та нова политика, констатује он, не може сипати у старе мешине и ово је један од случаја кад се то јасно види.
„И у будућности ће Трамп имати проблема са Републиканском странком која га у већини и не доживљава као свог аутентичног представника. Могуће да ће Трамп желети, а то је идеја рецимо Стива Бенона, да заобиђе Републиканску странку и у будућности направи нешто што би било нови политички покрет много ближи Трамповој политици и Трамповим идејама“, закључује Адамовић.
