Писмом Велике Британије којим је та земља обавестила Брисел о намери да напусти ЕУ и званично је активиран члан 50 Лисабонског уговора и отпочео је двогодишњи процес преговора до изласка Британије из ЕУ.
Синиша Љепојевић, новинар и дугогодишњи дописник више домаћих медија из Велике Британије, за Спутњик каже да је овај дан, у правом смислу речи, историјски, како за Велику Британију, тако и за Европску унију.
„Британија је једна од највећих земаља у ЕУ и ово је за њу заиста права историја, можда и већа него за Унију, јер овде кажу — ово је поново ’Дан независности‘. За ЕУ то значи да ће сада много више енергије морати да уложи не у свој развој, већ у покушај да се сачува и да се спречи домино ефекат. Што се Британије тиче, напуштање Уније за њу после референдума није било спорно, упркос великој пропаганди из Брисела и делом из САД како Британија заправо неће изаћи из Уније јер то неће моћи да преживи. Дакле, овај дан се очекивао и знало се да ће он доћи“, објашњава Љепојевић.
Према његовим речима, Британија верује да је добитник у овом процесу, док бриселска бирократија сматра да је Лондон губитник.
„Вероватно да ће на крају Британија ипак бити добитник, јер ако ништа друго, остаће јој око педесет милијарди фунти годишње, с обзиром на то Британија даје Бриселу скоро двадесет милијарди фунти годишње, а само спровођење регулатива Уније Британију годишње кошта тридесет и три милијарде фунти. У том најједноставнијем смислу Британија је ипак добитник, док ће ЕУ остати без британског учешћа у буџету који ће морати да се преломи на друге земље, што значи да су и друге земље губитници. Наравно, излазак Британије из ЕУ не треба гледати овако поједностављено, већ у ширем, историјском контексту у процесу кризе ЕУ и савременог света“, напомиње Љепојевић.
Како каже, не треба сумњати да су Британци добро проценили како и којом динамиком ће напустити ЕУ, јер су се у сенци дневне политике и јавне сцене ипак на то припремали.
„Лисабонски споразум, који предвиђа могућност да једна земља напусти европску интеграцију, налаже да од тренутка активирања члана 50 процес изласка траје две године. Након тога се са Британијом, као потпуно независном земљом воде преговори о трговинским уговорима и процењује се да ће тај процес трајати три године. Међутим, за Британију је најважније да у току ове две године обави формални процес изласка и да 52.000 закона Уније преточи у домаће законодавство“, објашњава Љепојевић.
На питање да ли се из Брисела заиста може очекивати конструктивност у питању изласка Британије из интеграције или ће у поступку „развода“ Уније и Лондона можда бити простора и за уцене, Љепојевић каже да је британска премијерка Тереза Меј у писму упућеном Бриселу на једном месту указала да евентуална уцењивања не могу бити ефикасна.
„Он је оценила да је ЕУ крхка и слаба и да уцењивања Велике Британије могу бити негативна за оне који су остали у Унији. Посебно је издвојила питање безбедности јер је Британија још увек доминантна у службама безбедности и обавештајним службама, а безбедност Европе у великој мери зависи од британских капацитета безбедности. Дакле, није да ни Велика Британија нема аргументе ако буде дошло до уцењивања“, истиче Љепојевић.
На поруку из Берлина да ће Британија Немачкој остати близак партнер, али да то није исто као бити део породице, Љепојевић каже да бриселски званичници заправо никада нису веровали у то да ће Британија напустити Унију. То је, додаје он, стара политика Уније која се темељи на игнорисању реалности.
„Они једноставно хоће да виде само оно што желе, и тако је и са Немачком. Велика Британија је врло значајно тржиште за Немачку, не само аутомобила, већ и других производа јер се овде продају чак и чарапе произведене у Немачкој. Дакле, Британија има аргументе, она је увозна земља, нема вишак својих производа, па да друга тржишта могу да је уцењују. Притом, оно што Британија има од индустрије спада у високу технологију и врхунски квалитет, а реч је о малим количина, па ће они којима је то потребно те производе куповати и са Британијом у ЕУ и без ње. Дакле, у јавној комуникацији има много манипулација и чињенице се потискују и замагљују, а основна чињеница је да је Велика Британија изашла из ЕУ зато што је проценила да Унија оваква каква је сада једноставно не функционише, и у новим међународним околностима Британија не жели да губи време“, закључује Љепојевић за Спутњик.
Иначе, поводом покретања члана 50 Лисабонског споразума од стране Велике Британије, председник Европског савета Доналд Туск је изјавио да ниједна страна нема шта да добије.
„У основи, ово је контрола штете. Наш циљ је јасан — да минимализујемо цену коју ће да плате ЕУ грађани, послови и земље-чланице. Учинићемо све што можемо и имамо сва средства да остваримо овај циљ“, поручио је Туск.
