Серија репортажа на руским државним телевизијама којима се грађанима те земље поручује да не би требало да посећују Црну Гору, према црногорском министру вањских послова Срђану Дармановићу, неће утицати на предстојећу туристичку сезону.
Оптимистични Дармановић уверен је да ће, без обзира на несугласице Русије и Црне Горе око НАТО-а, руски туристи наставити да долазе у „еколошку државу“, где ће се „уверити у лепоте наше земље и наше гостопримство“.
Ко профитира од НАТО-а?
Међутим, Марко Вешовић, новинар подгоричког „Дана“, каже да од свих држава које су ушле у НАТО у последњих десетак година, Црна Гора је традиционално најблискија Русији и због тога покушаји црногорских власти и њених пропагандних пунктова да прикажу да ће руски туристи доћи у Црну Гору без обзира на чланство у НАТО-у немају везе са реалношћу.
Он сматра да је „апсолутно јасна“ резигнираност руског политичког и државног врха, али и грађана због дешавања у Црној Гори. С друге стране, људи у Црној Гори су увидели да је направљен потпуно погрешан „антируски, али и антицрногорски потез“, пошто нико не види национални интерес у чланству у НАТО.
„Тако да је моје мишљење да ће црногорски туризам, који је и те како битан, а можда је и најважнија привредна грана у Црној Гори, претрпети огромне губитке и то ће посебно бити видљиво у овој надолазећој туристичкој сезони која у Црној Гори традиционално почиње крајем маја кад долазе први туристи, посебно из Русије. Убеђен сам да их ове године нећемо гледати, или бар не у толиком броју као што је био случај ранијих година“, каже Вешовић за Спутњик.
Према његовим речима, политика режима Мила Ђукановића узеће свој данак у економији, а то ће и те како осетити црногорски грађани којима је туризам главни извор прихода. Од одлуке о уласку у НАТО, корист ће имати само врх црногорске власти, док ће грађани имати само један велики проблем.
Могу ли Албанци ускочити?
Подсећања ради, Турска је у последњем кварталу прошле године, услед руских санкција, забележила за трећину мањи приход од туризма у односу на исти период 2015, чему је значајно допринео пад броја руских туриста за 60 одсто. Турска је у том периоду остварила осам милијарди долара прихода од туризма.
Према речима саговорника Спутњика, Турска и Црна Гора се не могу поредити јер читав црногорски буџет не добацује до две милијарде евра. Због тога би Црна Гора, као мала земља, морала да води рачуна да управља финансијама много пажљивије него што то себи могу дозволити неке веће државе.
Уколико би пад прихода од туризма у Црној Гори био као што је био у Турској прошле године, то би била „катастрофа за грађане“, каже Вешовић и додаје да не зна како би се од те катастрофе опоравили и грађани и буџет.
„Шта би могло да буде ново тржиште које би требало освојити да би се ти губици надоместили — не знам. То је у овом тренутку дилема коју није могуће решити. Евидентни су покушаји да се обезбеде гости са територије Албаније и Косова, али бојим се да је то прилично слаб покушај да се надомести тај приход без ког ће Црна Гора сигурно остати, тако да је потпуно јасно да се овај развој догађаја одвија веома лоше по Црну Гору“, сматра Вешовић.
Из новонастале ситуације ће сигурно профитирати Грчка, убеђен је саговорник Спутњика.
Змије, јежеви и бомбе
У репортажама руских телевизија потенцирају се два негативна сегмента за потенцијалне руске туристе у Црној Гори. Први је друштвени, у који спадају пораст криминала, политичка репресија због које се хапсе Руси, а не зна се зашто, бомбама се гађају споменици, због чега се гостима из Русије саветује да избегавају разговоре са непознатим људима и да се одмарају само тамо где има полиције.
Други сегмент су „природне опасности“ попут неквалитетне воде која није за пиће, инфективних болести, обиља јежева, медуза и отровних змија.
Вешовић сматра да ће пре свега политичка клима растерати потенцијалне госте из Русије и додаје да је сада и неповољна клима за руске бизнисмене и фирме у Црној Гори. Он подсећа да су у две трећине новоотворених фирми у Црној Гори 2008. године неку врсту оснивачког капитала имали руски држављани.
„Сад смо дошли у ситуацију да се радикално бежи од тога у Црној Гори и не дозвољава се руским фирмама и бизнисменима да уђу у неке озбиљније послове. Шта се десило са алуминијским комбинатом то сви добро знамо, обесхрабрују се људи да улажу, то је евидентно, удара се на њихове послове, бројни руски привредници су хапшени и прогањани из Црне Горе и ја мислим да је то битан сегмент кад је у питању инвестирање и рад у Црној Гори“, каже Вешовић.
Кад је у питању боравак Руса у Црној Гори, то је веома компликовано питање, додаје он.
„Имате земљу која вас оберучке дочекује и која се позива на братство, словенску солидарност и православље, а онда имате ситуацију да та иста држава уводи санкције Русији и улази у НАТО. Логично је да су људи резигнирани и ја мислим да је то кључни разлог зашто ће се Црна Гора ове године избегавати и то у широком луку“, закључио је он.
