Одмах пошто су се посланици Српске листе вратили у скупштинске клупе косовског парламента, њихове албанске колеге кренуле су у акцију. Прва у низу је усвајање декларације која дефинише представљање Косова на међународним плану без звездице, чије је значење да је ова територија још део Србије, и да је њено учешће статусно неутрално.
Српски посланици, наравно, нису гласали за то, мада сама декларација нема правну вредност ван косовског политичког миљеа. И Тачијево упорно махање нацртом закона о војсци Косова је посустало. Испоставило се да је тај посао било јалов, јер је на крају и сам Тачи „легô на руду“ западних ментора и „признао“ да ће Војска моћи да се оформи само кроз уставне реформе, а не скупштинске акте, како је планирао.
Дакле, ако се ово сабере и томе дода напрасна одлука Приштине да имовину Србије препише на своје име, и то баш некако у тренутку кад је практично почео да ради Специјални суд за злочине ОВК, питање је зашто се Приштина бави нечим за шта унапред зна да неће проћи.
Саговорник Спутњика Стефан Сурлић са Факултета политичких наука ову „појаву“ на политичком небу Приштине тумачи као политичку позадину, подлогу за могуће ванредне политичке изборе на Косову.
„Лако може да се деси да ванредни избори буду одржани у мају, али оно што је сигурно је да ће локални избори, који су редовни, бити одржани ове године у новембру. Како год, ово је година избора на Косову“, каже Сурлић.
Он подсећа да су у Приштини у коалицији две врло јаке албанске странке, Тачијева ПДК и странка Исе Мустафе ЛДК, које се међусобно такмиче која ће имати јачу националну реторику како би придобила гласове за своју странку.
„Циљ је у ствари да та коалиција, која је сада на власти, престане да постоји. Разлог је да нека будућа влада која би била формирана има слабијег, то јест мањег партнера, како би једна од ове две странке која би победила на изборима била комотно доминантна“, објашњава Сурлић.
Наш саговорник се слаже да је и почетак Суда за злочине ОВК додатни повод јер се он веома негативно котира у народу.
„Овим потезима такође желе да ублаже и то незадовољство јавног мњења показујући јасне поруке ’државности‘ Косова, где спада све, па и цела прича о звездицама, војсци и преузимању имовине. Јасно је да све то служи за скупљање политичких поена“, објашњава наш саговорник.
С друге стране, каже он, сви ови разлози за резултат имају све затегнутије односе не само на релацији Београд—Приштина већ и између српских и албанских представника на Косову.
„Срби се јесу вратили у парламент, али не постоји јасна и директна сарадња са албанским партнерима, што се одражава на статус Срба на Косову и Метохији“, истиче Сурлић.
Наш саговорник каже да је врло јасно да је Брисел незадовољан потезима Приштине, посебно због ускраћивања права Србима кад је реч о изборима у Србији.
„То је јасна порука да Брисел нема више балансирајућу поруку да обе стране треба да се окрену дијалогу, већ је то била директна порука Приштини да не подржава такво понашање“, истиче наш саговорник.
Он верује да међународна заједница чека да прођу избори у Србији и да ће се после избора на Косову „страсти слећи“, после чега ће бити могуће наставити преговоре у Бриселу.
