Све док је на челу Немачке Ангела Меркел, све док се у Француској бира проамерички председник попут Емануела Макрона, све док ове земље заједно са Пољском заступају агресиван наступ ЕУ према Русији, за утицај Сједињених Држава у Европској унији неће бити проблема, напомиње за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе.
За САД је Европска унија, према Митићевом мишљењу, одувек значила само две ствари: безбедносну доминацију над ЕУ посредством НАТО-а и либерализацију тржишта у складу са интересима америчких мултинационалних компанија.
„Иако се на први поглед чини да изласком Велике Британије Вашингтон губи полуге утицаја, то неће бити случај све док постоји НАТО и неолиберални поредак који доминира у ЕУ.
НАТО као улог?
Велика Британија је једна од кључних чланица НАТО-а и као што смо могли да видимо премијерка Тереза Меј увелико сугерише да ће користити питање безбедности да би подигла улог у преговорима са Бриселом око ’брегзита“, прецизира своје становиште Митић.
С друге стране, дипломата Владислав Јовановић каже за Спутњик да је засад тешко дати неки дефинитиван одговор у вези са тим јер нова америчка администрација није сасвим изашла из вртлога предизборних изјава и обећања и тешкоћа и ограничења које има кад је почела оперативно да делује.
Међутим, додаје Јовановић, Трампово гледање на формирање новог светског поретка после окончања епохе коју је Америка успоставила после Хладног рата јесте да би тај нови светски поредак отежавао америчку пуну контролу над Европом и да би због тога за њу било добро да благовремено заузме и неке резервне положаје.
Другим речима, да дâ предност англосаксонском свету. Да Британија буде извучена из Европе и да буде главни амерички партнер, онда Канада, Аустралија, Нови Зеланд, иза тога да следи Западна Европа као таква.
Нема више — једна за све?
„Међутим, нови светски поредак постао је мултилатералан са више лица који ће другим великим силама, укључујући и Европској унији, да буде привлачнији као нека врста шведског стола. Где неће морати да буде осуђена само на један избор, Америку, него да може да маневрише и да кроз то стиче сопствену моћ и сопствени утицај“, додаје Јовановић.
Све ово је, сматра он, вероватно утицало на Трампа или његове саветнике да благовремено заштити оно што је најздравије, а то значи англосаксонски свет и да на Европу врши индивидуални утицај, да је ограничава у тим њеним евентуалним одмицањима од Америке ради властите моћи и властитог добра.
То је нешто што се према Јовановићевом мишљењу чини, иако удаљена слика од данашњег тренутка, као проблем који Америка мора да решава јер државе Европе под контролом, практично стопостотном, коју је она остваривала од завршетка Другог светског рата, теже је остварити кад су израсли нови центри европског идентитета.
„Трамп добро зна да ЕУ није спремна да одваја више новца за своју одбрану, те ће сваки неуплаћени европски долар у буџет НАТО-а размењивати за утицај на дешавања у Европи“, тврди Александар Митић.
Однос САД и Велике Британије ће након „брегзита“ додатно ојачати, јер је, како каже Митић, један од главних разлога за „брегзит“ управо је била могућност снажнијег повезивања Лондона са Вашингтоном без стега ЕУ.
„Ојачаће традиционални англоамеричко-атлантски блок, имаће више простора за маневар, за самосталне војне акције, те би требало очекивати улогу Велике Британије која би била усмерена ка традиционалним англоамеричким дипломатско обавештајним сплеткарењима широм света, укључујући и на Балкану, према Русији и према Кини“, закључује Митић.
