Адвокат Тома Фила за Спутњик каже да Србија, без обзира на црвене Интерполове потернице, није ни у каквој обавези да ухапси и Трибуналу изручи Радету, Јојића и Остојића.
„Србија има одлуку суда по којој те одредбе о непоштовању суда, због којих се гоне радикали, не потпадају под Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Немамо обавезу да поступимо по захтеву тог суда, тим пре што имамо преседан — Француску, која то није урадила за Флоренс Артман. Последице Интерполове црвене потернице су да троје радикала не смеју да напусте Србију. Ако оду ван територије Србије, чак и у Црну Гору, они могу да буду ухапшени“, објашњава Фила.
Адвокат Боривоје Боровић међутим каже да не треба потцењивати суд који је пред гашењем и за Спутњик напомиње да су црвене потернице за троје радикала биле очекиване.
„Када се некој држави, попут Србије у овом случају, изда обавезујући налог Хашког трибунала, она мора да га испуни. То је као у ситуацијама када Трибунал изда обавезујући налог држави да се доведе неки сведок, који је њен држављанин, а који избегава да сведочи. Та држава мора да га спроведе до Хага. У овој ситуацији, без обзира на тумачење да ли се код ситуације непоштовања суда ради о истој правној ситуацији као и када је неко окривљен за ратни злочин, Србија ће морати да поступи по налогу Хашког суда, без обзира на тумачења од стране званичника наше државе“, каже Боровић.
Како каже да, с обзиром на то да је Србија, позивајући се на своје законодавство, ескивирала да изручи радикале Хашком суду, Трибунал се досетио да за њима изда црвене потернице Интерпола по којима би Србија морала да поступи и ухапси радикале.
„Сви морају по међународном праву да поштују црвену Интерполову потерницу. Жао ми је, али је тако. Посебно у ситуацији када се, као код Шешеља, ради о ослобађајућој пресуди, онда је потпуно бесмислено избегавати тај поступак. Ја да сам на њиховом месту, ја бих се појавио у Хашком суду“, напомиње Боровић.
Он додаје да Србија, чак и ако не поступи по црвеним потерницама Интерпола, не би требало да трпи последице, иако би се њиховим игнорисањем и избегавањем налога Хашког суда за изручење троје радикала, могла послати лоша порука међународној заједници.
„Иако је то обавезујућа ствар, реч је ипак о једном споредном, техничком питању и због тога Србија не би требало да трпи никакве санкције. Примера ради, ништа се није десило, нити је Трибунал нешто предузео у ситуацији када Хрватска није поступила по налогу и није изручила градоначелника Вуковара том суду. Дакле, држава не може да одговара било каквом санкцијом у ситуацији када је издата Интерполова црвена потерница и да се то везује за Закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Ово је ван тога“, објашњава Боровић за Спутњик.
Налоге за хапшење, односно потернице против Јојића, Радете и Остојића, донело је Судско веће Хашког трибунала још 5. октобра прошле године, а средином новембра је скинута ознака тајности са њих.
Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду закључио је у мају прошле године да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, јер постоји правна обавеза Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај, јер се терете за непоштовање суда, односно утицање на сведоке у поступку против лидера СРС-а Војислава Шешеља.
Трибунал је летос од Србије тражио да под хитно промени своје законодавство како би било у складу са међународним обавезама, међу којима је и испуњење налога за хапшење и изручење поменутих радикала, али Србија није поступила по захтеву Трибунала и до данас није изручила оптужене радикале том суду.
Иначе, Војислав Шешељ је у марту 2016. године првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за злочине током ратних сукоба у Хрватској и Босни и Херцеговини и за протеривање Хрвата из Војводине, а у току је жалбени поступак.
