Овдашња нова вест да се друга највећа руска банка повлачи са српског финансијског тржишта, судећи по оцени саговорника Спутњика, не значи и да се Русија повлачи са српског банкарског тржишта. Најава продаје српских филијала ВТБ у Москви је објављена још пре неколико дана. Тада је потпредседник „Вњешторгбанка“ (ВТБ) Јуриј Соловјов саопштио да банка има купце за своју српску „ћерку“, напомињући да су у игри два потенцијална купца.
Да за куповину „ВТБ банке а. д. Београд“ има заинтересованих купаца, потврдила је Спутњику и гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
„Има и то веома озбиљних потенцијалних купаца, међу којима и из Русије“, навела је Табаковићева. Реч је о купцима са озбиљним угледом и репутацијом у области финансија и банкарства, нагласила је гувернерка НБС, која није желела да прецизира које су банке по среди. Како је објаснила, док неко од њих сам званично не потврди да је заинтересован, НБС неће излазити у јавност с именима тих банака.
Русија, дакле, нема намеру да се повлачи са овдашњег банкарског тржишта. Према речима Соловјова, продаја ће, ако се договоре, ићи брзо. О разлозима продаје он није ништа рекао, а у „ВТБ банци Београд“ Спутњику су кратко рекли да не могу ништа о томе да кажу, истичући да је за то надлежна централа у Москви.
Да одлазак „ВТБ банке“ из Србије није неочекиван, указују и раније изјаве њених челних људи. Председник друге највеће банке у Русији Андреј Костин изјавио је половином прошле године да ВТБ разматра продају своје подружнице у Србији. „Не искључујемо могућност продаје банке. Руководство земље жели да је задржимо, али пре или касније ћемо је затворити уколико банка покаже негативне резултате“, рекао је тада Костин, који се више од 15 година налази на челу банке и један је од најискуснијих у свету финансија.
„ВТБ група“, у којој држава Русија има 61 одсто удела, послује у око 30 земаља света, од Британије до Кине. На финансијско тржиште Србије ушла је у мају 2013. године преузимањем „Московске банке“ са филијалама у Београду и Новом Саду. Како је тада било речи, њен долазак био је везан за изградњу гасовода „Јужни ток“ који је потом обустављен.
Руски медиј, који је пренео речи Соловјова о продаји српске филијале, навео је да „ВТБ Београд“ ради са српским и руским фирмама, једним бројем малих и средњих предузећа, појединцима укљученим у прекогранични промет, али и да кредитира српске компаније. Навео је, такође, да је Надзорни савет ВТБ у децембру 2016. одлучио да повећа основни капитал српске филијале за четири милиона евра.
Најава продаје филијала у Србији уследила је након што је недавно најављена и продаја њених банака у Украјини и Француској, очигледно као део пословне политике „ВТБ групе“.
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић напомиње да банке прате привреду земље из које долазе. „Руски економски интерес у Србији је велики, тако да овде већ постоји ’Сбербанка‘. Верујем да ће власник ВТБ постати нека од руских банака“, каже за Спутњик Мусабеговић.
Он сматра да ће банка која дође морати да се профилише, јер истиче да ВТБ није заузела позицију на српском банкарском тржишту. Нови власник ће, вероватно, морати да промени концепт целе банке, каже Мусабеговић за Спутњик.
У сваком случају, наглашава он, све то неће имати никаквих последица по финансијски систем Србије.
