Велика Британија је прошле среде и званично покренула процедуру изласка из Европске уније, чиме ће бити окончано 44-годишње чланство те земље у унији европских држава.
Излазак из ЕУ Британци су изгласали на референдуму одржаном у јуну прошле године, а та њихова одлука, која је сада и формално почела да се спроводи у дело, отвара бројна питања, попут оног колико ће „брегзит“ коштати Британију, а колико саму ЕУ, али и које би последице враћање британске „независности“ од Уније могле да буду када је реч о односима унутар самог Уједињеног Краљевства, превасходно када је реч о жељи Шкота да се осамостале, али и по ситуацију у Северној Ирској.
Синиша Љепојевић, новинар и дугогодишњи дописник више српских редакција из Лондона, за Спутњик подсећа да су грађани Шкотске на референдуму гласали да остану у оквиру ЕУ, што је, како каже, велики апсурд, јер је Шкотска део Велике Британије који је платио највећу цену и највише страдао због чланства у ЕУ и политике рибарства.
Такође, резултат британског референдум о чланству у ЕУ, а сада и активирање Члана 50, значио је додатни стимуланс за Шкотску националну партију, владајућу странку у локалном шкотском парламенту, да обнови идеју о новом референдуму, с обзиром на то да на претходном, пре две и по године, није прошла идеја о отцепљењу Шкотске.
„Важно је да се зна да се ниједан референдум у Шкотској не може да буде организован без сагласности Владе у Лондону, а британска премијерка Тереза Меј је пре неколико дана рекла председници Владе Шкотске да референдум може да дође у обзир тек када Британија изађе из ЕУ. Међутим, највећи проблем заговорницима независности је у томе што већина Шкота и даље не жели да оде из Велике Британије, и то су махом политичке игре из Брисела или Америке као притисак на Владу у Лондону“, наводи Љепојевић.
Према његовим речима, независност Шкотске већини грађана не одговара јер је Шкотска задржала своју социјалну политику, која се потпуно разликује од оне у Енглеској.
„У Шкотској се не плаћају партиципација за факултете нити рецепти за лекове, а Шкотска плаћа партиципацију ако неко од њених грађана студира у Енглеској. Наравно, све то финансира централна влада у Лондону, и Шкоти то веома добро знају. Нећу да кажем да они ипак поштују математику и новац, али много се више медијски манипулише на тему независности Шкотске, него што је то стварно расположење њених грађана“, објашњава Љепојевић.
Он додаје и да су Шкоти дубоко свесни својих веома озбиљних унутрашњих проблема.
„Од 5 милиона грађана Шкотске, 50 посто су католици, а друга половина су протестанти. Што је најгоре, они живе на етнички чистим територијама — у западном делу су католици, у источном протестанти, а њихова међусобна нетрпељивост је као и она у Северној Ирској. Међутим, та нетрпељивост се унутар Велике Британије, као велике земље, амортизује. Шкоти добро знају да би ситуација била много другачија ако би једног дана Шкотска постала независна. Према томе, наравно да сви користе прилику за промоцију своје политике, али реалност је таква да је одлазак Шкотске из Велике Британије мало вероватан“, оцењује Љепојевић.
Како каже, и грађани Северне Ирске су на референдуму гласали за останак у ЕУ, али то не мења чињеницу да морају да поштују државне одлуке Уједињеног Краљевства.
„Северна Ирска је део Велике Британије, са такозваном локалном самоуправом, и ту нема никаквих промена, тим пре што Северна Ирска у огромној мери зависи од централне владе у Лондону. Ако имамо у виду да Енглеска има 50 милиона становника, а два милиона становника живи у Северној Ирској, јасно је да Енглези дају огроман новац Северној Ирској. Спекулације да би након ’брегзита‘ могло да дође до проблема са Северном Ирском су пропаганда која стиже махом из Брисела, а делом и из Америке, једнака пропаганди која је вођена на тему да Британија заправо неће ни изаћи из ЕУ“, објашњава Љепојевић.
Он додаје да се говори и о проблему граница између Велике Британије и Републике Ирске, јер сада та граница између Северне Ирске, као дела Уједињеног Краљевства, и Републике Ирске практично не постоји.
„Ни ту неће бити никакве промене због тога што је та у суштини непостојећа граница регулисана билатералним уговором Републике Ирске и Велике Британије давно пре европске интеграције. Дакле, ’брегзит‘ неће ни ту изазвати никакве проблеме“, закључује Љепојевић за Спутњик.
