Мања вила у Алепу уопште не личи на сиротиште — мало двориште, собе са играчкама, домаћа атмосфера. Са стране можда изгледа као да овде живи обична породица са много деце. Уосталом, она то и јесте.
„У нашем прихватилишту се сада налази 37 сирочади. Ми радимо све што можемо да се овде осећају као код куће, како бисмо постали једна велика породица“, рекао је новинарима директор сиротишта Мухамеда ел Тајиба.
Сиријци по правилу имају велике породице. Ако гину родитељи, децу на старање узимају тетке, ујаци, бабе, деде чак и даљи рођаци. Међутим, у овом рату понекад у породици погину сви и деца остају сама. Тада они долазе у сиротишта.
Сиротиште помажу донатори и руска војска. До складишта Центра за помирење зараћених страна сваке недеље овде стижу камиони са брашном, шећером и хељдом. Официри купују и воће и бомбоне за децу.
Војска овде није први пут. Дечаци их већ знају и очекују поклоне, амблеме руске војске и, наравно, слаткише. Да, војници не одлазе одмах, они се труде да остану мало дуже, како би се мало играли са децом. Потребни су им не само храна, већ и пажња.
Ово није једини објекат којем руска војска помаже. У многим неприступачни рејонима хуманитарну помоћ може допремати само руска војска.
„На нашим складиштима има десетине тона хране. Она ће бити упакована у пакете и послата сто километара од Алепа. Раздаваће се избеглицама“, рекао је начелник складишта центра за мирење у Алепу Камал Сулајманов.
У складишту се налази око 2.000 пакета. Већ сутра ће бити испоручени у једно ослобођено село у предграђу Алепа.
