Девојке убице: Једнакост полова у трговини наркотицима

© Фото : Pixabay/PexelsЖена са пиштољем
Жена са пиштољем - Sputnik Србија
Пратите нас
Жене које раде као плаћене убице у нарко-картелима на северу Мексика су по својој природи лидери, тврди научник Хуан Карлос Ајала са Аутономног универзитета Синалоа.

Ајала је у интервјуу за Спутњик рекао да крвава делатност дама на североистоку земље показује „нову улогу жена као лидера у друштву“.

„Жене желе руководеће улоге и активно учествују у разним животним сферама и то не више само као сапутнице мушкараца. Расте број жена које раде као плаћене убице и чак се неке налазе на челу злочиначких банди“, објашњава Ајала, иначе аутор књиге „Три лица идентитета, критеријуми за примењену филозофију“.

Борци сиријског оганка Ал Каиде Ал Нусра фронт у Алепу - Sputnik Србија
Најбогатији људи света нова мета Ал Каиде

У једном од својих радова, аутор закључује да је трговина наркотицима толико дубоко укорењена у мексичкој култури, да је заправо постала неодвојиви део ње. У вези са тим, родна равноправност и полна једнакост су постале и део криминалног света.

„Оне желе да учествују у процесу доношења одлука, да имају реалну власт и, не заборавимо, овде се трговина наркотицима заиста преплиће са политиком. То за са собом повлачи промене у перцепцији полног идентитета и морала. Насиље се толико испреплетало са мексичком културом и свакодневним животом, да је учешће жена у њему постало нешто сасвим уобичајено“, каже филозоф.

Научник подсећа на случајеве када су по интернету кружили снимци и фотографије где жене одсецају главе својим жртвама, а потом и саме гину на исти начин, на пример Вера Лока или Ла Флака. 

Надимак Ла Флака носила је Џоселин Нињо, крхка мршава бринета са дугом косом, чије је тело, према писањима локалне штампе, исечено на бројне делове, нађено у фрижидеру за пиво. Девојка која је личила на обичну тинејџерку, а баратала оружјем као професионални револвераш, била је лако идентификована захваљујући тетоважи на руци. Фотографију Нињове су претходно објавиле супарничке групе, како би је лакше нашли и ликвидирали.

Филозоф и научник је затечен „нормализацијом насиља“, које све дубље прожима свакодневни живот. „Друштво признаје и прихвата чињеницу да су убиства део свакодневног живота“, невесело додаје Ајала.

„Насиље је толико продрло у наше друштво да људи прихватају културу трговине наркотицима као део свакодневице, и то доводи до тога да и деца имају предиспозицију ка злочинима. Чак када је нарко-бос Лоера Гусман, са надимком Ел Чапо из познатог картела Синалоа, био ухапшен, људи су чак изашли на улице да протестују и да траже његово ослобађање“, не може се начудити Ајала.

Према његовом мишљењу, границе унутар мексичког друштва су „све мање јасне“, па је изучавање културног идентитета Мексика данас немогуће без изучавања и те субкултуре са маргина друштва.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала