Прошло је скоро тачно четири године откад је у Бриселу договорено успостављање Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову и Метохији. Од тада се много тога променило, понајвише на штету Срба, а ЗСО још није формирана, захваљујући албанској страни, која је на све могуће начине настојала да ту обавезу пролонгира у недоглед.
Косовске власти константно наглашавају да су спремне да отпочну разговоре о формирању ЗСО, али не онако како је договорено пре четири године. Према последњој изјави косовског премијера Исе Мустафе, Приштина је спремна да започне са израдом статута Заједнице „у складу са косовским уставом“. Он је најавио да ће тим поводом ускоро бити организован сусрет са представницима Српске листе, САД, ЕУ и ОЕБС-а. Држава Србија, са којом су косовски Албанци постигли споразум, не помиње се нигде.
Изјаву сличну Мустафиној дао је и косовски заменик министра за локалну самоуправу Бајрам Гецај, који је договоре о почетку разговора о формирању ЗСО најавио за идућу недељу. Ни он не помиње државу Србију.
Иако су са српском државом договорили формирање ЗСО у Бриселу, косовски Албанци настоје да је елиминишу из преговарачког процеса како би лакше могли да врше притисак на политичке представнике косовских Срба, сматра Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије. Елиминисањем Србије из преговарачког процеса, српски представници би, према Дрецуновим речима, за Албанце били лак плен, на њих би лакше могли да врше притисак, да их натерају на попуштања, и, на крају, да обесмисле ЗСО.
„Оно што Мустафа говори једноставно није прихватљиво. Немају шта они да буду спремни за почетак разговора, они треба да ураде оно што је предвиђено Бриселским споразумом, дакле свој део посла и ништа више. Није договорено да у имплементационом тиму буду Албанци, него да Срби израде статут Заједнице, да онда он на највишем нивоу буде представљен и да га, после, тзв. влада на КиМ уведе у постојећи правни оквир који функционише у нашој јужној покрајини. То је био договор. Они сада на све начине хоће да изврдају тај договор, да формирају неки свој имплементациони тим, ево сада хоће да убацују једне, друге, треће. То тако не може да се ради“, каже Дрецун.
Албанци само желе да покажу међународној заједници намере да, тобоже, крећу и желе да ЗСО буде формирана, али како Дрецун каже.
Публициста и аналитичар са КиМ Живојин Ракочевић подсећа на чињеницу да су у протекле четири године Албанци узурпирали већину најважнијих области. Сва та питања, као што су Закон о Трепчи, Закон о стратешким улагањима, као и одлука о одузимању српске имовине, Београд би, према Ракочевићевим речима, морао да покрене.
„Београд не сме себи да дозволи да се на Косову формира љуштура која ће бити креирана по жељама Приштине, која ће унутар себе имати неку врсту форме која би требало да заштити здравство, образовање, финансирање српских институција. Дакле, то је бесмисао у који смо угурани и у који је Београд угуран. Одлагано је, године су прошле, и у тим годинама Србима је узето деведесет одсто ствари које су могле да буду у оквиру заједнице“, каже Ракочевић.
Према виђењу Приштине, наставља Ракочевић, ЗСО је нешто што би требало да одузме чак и идејно-културне везе Београда и косовских Срба.
И Српска листа би требало да питања као што су Трепча, отимање српске имовине и Закона о стратешким инвестицијама стави на преговарачки сто и да њима услови формирање ЗСО, тврди Ракочевић.
„Ако је законски отета Трепча, ако је успостављен закон о стратешким инвестицијама где Приштина на територији било које српске општине може узети било шта без вета председника општине, а он је тај вето до сада имао, ако је одлука о отимању имовине Србије донета, онда све то треба вратити на преговарачки сто. Све то Српска листа мора да брани јер иначе нема никаквог смисла учествовати у прављењу неке конструкције која, у основи, сада, после оволико потрошеног времена, не може ничему да послужи“, закључује Ракочевић.
