Ако неко сматра да земљу може да заштити ослањајући се на информације које ће добити са стране суочиће се са врло непријатним изненађењем, речено је у емисији „Спутњик интервју“ у којој су о проблему исламског тероризма говорили професор Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић и професор Факултета безбедности Милан Мијалковски.
Након терористичког акта у метроу у Санкт Петербургу који је извео, како је установљено, Киргистанац са руским држављанством, 22-годишњи Акбаржон Џалилов, професор Јевтић каже да објашњење шта младог човека наведе на такав сулуди чин треба тражити у природи религиозног феномена.
„Најбољи одговор вам дају речи једног од косовских Албанаца приведених недавно у Италији због тога што су наводно спремали терористички напад у Венецији. У пресретнутим разговорима тај Албанац је рекао: ’Када на овом мосту побијемо туристе, толико је ту неверника да ћу одмах отићи у рај‘“, наводи Јевтић.
Према мишљењу професора Мијалковског, оно што се догодило у Санкт Петербургу порука је читавој Европи. Исламисти последњих година систематски упућују претње Европи и Русији, посебно због руског ангажовања у Сирији против тзв. Исламске државе, али Русија је успевала да осујети највећи део терористичких напада на својој територији, за разлику од европских земаља, наводи саговорник Спутњика. Разлог је, по његовој оцени, то што у европским хришћанским земљама постоји толики број потенцијалних исламистичких терориста да њихове безбедносне и обавештајне службе, колике год напоре да улажу, не могу све да их покрију оперативно.
„Терористички потенцијал превазилази могућности обавештајних служби тих земаља“, каже Мијалковски, подсећајући на терористичке нападе у Лондону, Паризу, Бриселу…
Најефикаснији метод за заштиту било које државе од терористичке претње, како истиче Мијалковски, јесте убацивање инсајдера у редове потенцијалних терориста. Међутим, додаје он, проблем је не само у случају последњег терористичког напада у Русији, него уопште када је реч о исламистичким терористима, што има доста оних који су индоктринирани и спремни да изведу самоубилачки терористички напад, а не припадају ниједној терористичкој ћелији, те сами доносе одлуку када ће извести напад.
„Са тим проблемом су суочене службе свих земаља и он је практично нерешив, а са друге стране, имајући у виду поштовање људских права, ниједна земља не може да се усуди да, рецимо, изолује све потенцијалне терористе“, каже Мијалковски.
Према Јевтићевом мишљењу, све се врти око религије.
„Сигурно је да маса муслимана каже да је ово што раде Ел Багдади (лидер тзв. Исламске државе) или овај Киргиз (извршилац терористичког акта у Санкт Петербургу) средство које је исламски недопустиво. Али је исламски допустива његова жеља да се направи исламска држава… Никада не можете знати када ће неко од њих доћи у искушење и кренути путем стварања исламске државе или окренути главу када види да неко други то ради. Јер исламска држава је идеал ислама. Зато је коегзистенција муслимана и немуслимана под истим правним кровом немогућа“, сматра Јевтић.
Како напомиње, „мир у свету између муслимана и немуслимана је могућ и потребан, али само када живе у различитим државама“.
Јевтић упозорава да ни едукација не помаже у заштити од утицаја исламског екстремизма.
„У Француској константно покушавају да направе француски ислам и резултат је ово што се сада дешава. Номенклатура у централноазијским републикама је стара и жели сарадњу са Русијом, али они су стално под ударом ислама кој продире из Катара и Саудијске Арабије, земаља Залива. У Азербејџану је расположење народа проиранско због тога што су и једни и други шиити“, наводи наш саговорник.
На питање да ли је могуће стварање широке антитерористичке коалиције на шта већ дуго позива Русија, као и зашто је Дмитриј Медведев када је својевремено предлагао тешњу сарадњу служби безбедности Русије и Србије наишао на хладан одзив, Мијалковски подсећа да српска БИА сарађује са преко 50 земаља. Он, међутим, истиче да, како показује пракса, чак и сарадња међу безбедносним службама земаља које су чланице једне коалиције иде до нивоа да се уступају одређене информације, али оне кључне свака служба чува за себе.
Када је реч о сарадњи безбедносних служби на глобалном, европском или регионалном нивоу, по мишљењу Мијалковског, то је „излишна прича“. Он објашњава то простом чињеницом. Такозвана Исламска држава, која је, како каже, најсавременија терористичка организација икада формирана, никада не би настала да је нису подржавале Саудијска Арабија, Турска, Катар, западне земље.
„И дан данас у Сирији западне земље, укључујући САД, не могу да се договоре и раздвоје наводно умерену опозицију и џихадисте, дају оружје тзв. Слободној сиријској армији, а они је само проследе џихадистима. Докле год се поједине земље, а тај број у свету није мали, служе тероризмом за остваривање својих геополитичких циљева никада неће доћи до стварања глобалне антитерористичке коалиције“, сматра Мијалковски.
Он наводи пример састанка коалиције 68 земаља, одржаног 22. марта у САД, којем је присуствовао и министар одбране Србије Зоран Ђорђевић.
„Замислите међународну коалицију за борбу против тзв. Исламске државе и исламског тероризма, а члан те коалиције није Руска Федерација која има кључну улогу у Сирији у борби против Исламске државе, Иран није члан те коалиције, Кина није члан, а члан је отцепљена провинција Тајван. Најзад, запрепашћујуће је да је члан те коалиције псеудо-држава Косово, приватна држава Клинтонових на српској територији. Она је члан коалиције, а њен вођа Хашим Тачи је правоснажно осуђен од приштинског окружног суда на 10 година затвора“, констатује Мијалковски.
Он поставља питање како је могуће договарати стратегију за борбу против тероризма на таквом састанку ако се има у виду да је члан те коалиције и Саудијска Арабија, земља која помаже исламисте.
Подсећа и на парадокс да су САД после напада 11. септембра 2001. године сачиниле списак седам земаља које спонзоришу тероризам, а да на том списку није био амерички савезник Пакистан, који је са ЦИА играо кључну улогу у стварању Ал Каиде.
Према оцени Мијалковског, двоструки аршини према тероризму су кључ проблема. Он наводи примере Косова и БиХ.
„Ја сам био учесник дешавања деведесетих година. Тад ме је запрепашћивало када су нам лидери са Запада говорили: ’Зашто не инкорпорирате Албанце у друштвени систем?‘. Они су игнорисали да су Албанци на КиМ муслимани. Слично су нам говорили док је трајао етничко-верски рат у Босни“, присећа се Мијалковски. Додаје да су тада имами у Лондону и Паризу држали ватрене говоре, регрутовали људе и слали их да ратују у БиХ — и ником ништа.
