Информационо-аналитички портал „Велју вок“ објавио је текст под називом „Суперсавез Русије, Кине, Турске и Пакистана: Реалност?“ у коме закључује да ништа не стоји на путу стварању овог моћног савеза и у којем оцењује да сада Турска има више шансе да се придружи ШОС-у, на чијем су челу Кина и Русија, него ЕУ.
Станислав Тарасов, независни стручњак за Блиски исток, за Спутњик каже да је такав савез могућ, али без Турске.
„С обзиром на тренутну ситуацију, Турска, без сваке сумње, испада из овог списка. Турска се сада, уочи референдума о преласку са парламентарног на председнички систем, активно користи антизападном реториком, али то не значи да Анкара тесно сарађује са Русијом, Пакистаном и Кином. Осим тога, за разлику од Кине, Русије и Ирана, које јачају своје позиције на Блиском истоку, Турска губи свој геополитички утицај — још пре пет година било је невероватно и замислити да ће једног дана поставити питање да ли је Турска у стању да сачува територијалну целовитост, а данас је то питање веома актуелно“, каже Тарасов.
О идеји стварања „моћног савеза“ јесенас је говорио и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Он је још у новембру прошле године рекао да ће његова земља, иначе чланица НАТО-а, тежити ка томе да ступи у блок, у којем доминирају Кина и Русија, и да ће се одрећи вишедеценијског сна о придруживању Европској унији.
Фактички, ЕУ отеже преговоре о чланству Турске у својим редовима, чак и отворено говори о томе да је „сваким даном то све мање реално“, што изазива бес у Ердогановој влади и приморава Анкару да тражи алтернативу.
Ердоган је раније говорио и о томе да Турска треба да обједини своје снаге са Пакистаном, Кином и Русијом, а последњих месеци је више пута помињао да Анкара у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) види реалну алтернативу чланству у ЕУ. Он је додао да би Анкари било пријатније да ради са тим блоком држава, док „ЕУ одуговлачи са процесом придруживања“.
Подсећања ради, ШОС чине Кина, Русија и четири централноазијске земље — Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан. Тај блок је формиран 2001. године, као регионална организација за борбу против претњи радикалног исламизма и кријумчарења дроге из Авганистана.
„Турска је добила статус партнера у дијалогу са земљама ШОС-а, што је Ердогану дало могућност да уцењује ЕУ, по систему: ’Ако нас ви не примите, ми одосмо у ШОС‘. Мислим да он на вештачки начин ствара тензије и да на тај начин решава унутрашње проблеме земље, а да ће после 16. априла тј. после референдума он поново направити заокрет у својој политици и да ће се окренути према ЕУ. Политика ’седења на две столице‘ је уобичајена за Анкару, али ресурси таквог седења полако нестају. Разуме се, Русија жели да сачува добре односе са Турском, јер је то, између осталог, и у њеним интересима — у случају да Турска упадне у кризу, ми ћемо добити ’јаму‘ коју могу да попуне радикали, ДАЕШ или било ко други“, сматра саговорник Спутњика.
Иако амерички аналитичари оцењују да се Турска, Пакистан, Кина и Русија „брзо крећу ка стварању моћног блока“, Тарасов у овом савезу уместо Турске ипак види Иран.
„Мислим да ће место Турске у поменутом савезу заузети Иран, који су Сједињене Државе обесхрабриле оштрим антииранским изјавама које је давао Трамп. Техеран сада тражи тачке ослонца и подршке код Русије и Кине. Ако говоримо о Пакистану, Русија је са том земљом својевремено имала неслагања око решавања авганистанског проблема, али сада ту постоји приближавање. У Пакистану је слабљење америчког утицаја довело до стварања вакуума, који сада активно попуњава Кина. Кина, као што је познато, не учествује ни у једној од коалиција у Сирији или Ираку, већ има у рукама сасвим друго оружје — економију, пре свега, економску експанзију Кине. Међутим, не смемо заборавити ни да се Пакистан налази у зони дестабилизације. Ако ДАЕШ изгуби у Ираку и Сирији, они се могу у потпуности пребацити у Авганистан, а то значи и у Пакистан. У том случају, у Пакистану такође може бити отворен нови терористички фронт, уколико не буде имао јаке везе са Русијом, Кином и Ираном. Управо у јачању економских веза и јачању сарадње у области безбедности ја видим модалитете сарадње између свих ових земаља“, рекао је Тарасов.
Аналитичари подсећају на изјаве Пекинга да ће сарадња између Турске и ШОС-а у оквиру организације бити тесна, с обзиром на то да Анкара има виталан значај за евроазијски регион и да је важан савезник те организације већ дуже време.
Фактички, Кина је још у децембру потврдила да је спремна да размотри захтев Турске да се придружи том блоку.
