Како ће Москва одговорити на америчко ракетирање сиријске базе и зашто Русија у том тренутку није активирала системе С-400 размештене у Сирији?
Како ће овај догађај утицати на руско-америчке односе?
То су само су нека од питања која су се наметнула након што су САД ракетама „томахавк“ гађале ваздухопловну базу у Шаирату, у знак одмазде за наводни напад хемијским оружјем на град Идлиб, који је под контролом побуњеника.
Одговор на то питање дао је потпредседник Државне думе Пјотр Толстој, који је рекао да Русија неће одговарати ескалацијом сукоба, нити „искандерима“, него ће мирно и доследно поступати у одбрани међународног права и правде.
Друго важно питање је и како ће овај напад утицати на руско-америчке односе? Кремљ наводи да овај корак Вашингтона наноси значајну штету руско-америчким односима, који су већ у лошем стању.
Председник комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност Виктор Озеров је рекао да Русија и САД могу у потпуности прекинути све војне споразуме у Сирији због ракетног напада на сиријску базу.
Руско Министарство одбране сматра да је амерички напад грубо кршење меморандума о безбедности летова над Сиријом, због чега је Русија суспендовала сарадњу са САД усмерену на избегавање инцидената у сиријском ваздушном простору.
„Та одлука о суспендовању меморандума је апсолутно логична. Сада се многи питају зашто Русија није искористила ракетне системе у Сирији, а одговор је веома једноставан — зато што Русија поступа у складу са тим меморандумом. Суспендовање споразума омогућава Русији да на време реагује на нове претње по руске снаге у Сирији“, каже члан одбора за безбедност Државне думе Русије Јуриј Швиткин.
Одговарајући на исто питање, војни аналитичар Владимир Богатирјов истиче да су ти системи искључиво „у служби заштите руских грађана“.
„Разместили смо ове системе у Сирији како бисмо заштитили руске војнике и објекте које они користе. Русија је рекла да би могла да искористи ове системе у случају претње по руске грађане у Сирији, али нико није давао обећања да ће Русија створити кишобран изнад целе сиријске територије, јер би у том случају заштитили и територије на којима се налазе терористи тј. заштитили би оне против којих се боримо“. Наређење да се нападне дао је лично Доналд Трамп, мимо сагласности Конгреса, али и без сагласности међународне заједнице и Уједињених нација.
„Оно што раде САД није у складу са међународним нормама, али њих то одавно не занима. Вашингтон се служи уским дневнополитичким интересима. Овај напад је био потребан Трампу како би решио унутарполитичке проблеме и превазишао поделе унутар америчког естаблишмента.“
„Притом, САД ће на све могуће начине избегавати да њихове ракете погоде руске војнике у Сирији, јер би то могло до доведе до озбиљног и директног војног сукоба, а такав сценарио Вашингтон и Москва, још од времена СССР-а, избегавају“, каже за Спутњик Георгиј Фјодоров, председник руског Центра за социјална и политичка истраживања и члан Грађанске коморе Русије.
Аналитичари истичу да се напад САД може тумачити као „директна подршка терористима ДАЕШ-а“.
„Уверен сам да САД користе ДАЕШ зарад постизања одређених геополитичких циљева, а сада је то и више него очигледно. Није јасно зашто Америка каже да се бори против међународног тероризма, а истовремено напада базе оних који се реално боре против терориста.
„Москва је иницирала у СБ УН хитан састанак поводом овог напада. Овакви потези САД би могли да имају несагледиве последице, јер то све више личи на директну претњу по националну безбедност Русије. Не можемо само да посматрамо са стране на ове догађаје“, закључује Швиткин.
