Глобалну проверу ће обављати неколико специјализованих компанија, а пројекту може да се прикључи било који лист или портал који ће као такав бити алгоритамски означен као меродаван извор информације. За сада су на списку оних који желе да учествују у оквиру новог сервиса Би-Би-Си, Гардијан, Њујорк тајмс и још 111 компанија.
Суштина онлајн провере информација и вести се састоји у томе да ће након уношења кључних речи „Гугл“ поред свих објављених резултата постављати и напомену да је текст проверен, уз одговарајући коментар.
Међутим, реномирани психолог Роберт Епстајн, виши научни сарадник Америчког института за бихевиоралне студије и технологије, за Спутњик објашњава да покушаји „Гугла“ и неких друштвених мрежа да потисну лажне вести може имати више штете него користи.
„Недавно сам присуствовао једном предавању — радионици о лажним вестима, која је била одржана на једној престижној образовној установи у САД. Апсурд је био на крају радног дана, када челници ’Гугла‘, ’Мајкрософта, ’Њујорк тајмса‘ и још неких реномираних компанија и листова чак нису могли ни да постигну јединствен став о томе шта је уопште ’лажна вест‘“, чуди се Епстајн.
Па ипак, „Гугл“ верује да ће овај сервис донети очигледне предности корисницима. Такође, да би избегли оптужбе да се ради о субјективним проценама, компанија саопштава да ће различити извори давати оцену неке вести или објаве. Полази се од претпоставке да ће диференцијација ставова различитих извора помоћи да се коначно добије јаснија слика о некој вести коју „Гугл“ буде предлагао корисницима као резултат претраге.
Систем провере чињеница на Западу је првенствено представљен као анализа изјава политичара, конкретно током изборне кампање, путем упоређивања са постојећим чињеницама или претходно изреченим од стране тих конкретних политичара.
Психолог Роберт Епстајн сматра да је нова услуга „Гугла“ само начин да се „замажу очи“ корисницима. Заправо је, сматра он, много опасније оно што „Гугл“ и многи други претраживачи, као и друштвене мреже раде већ годинама, а то је пристрасно рангирање претраге.
Амерички психолог за Спутњик објашњава да рекламирање производа које „Гугл“ „случајно“ нуди, као и пристрасно рангирање одређених резултата претраге, представља утицај на људску подсвест каквог до сада није било у историји.
Епстајн додаје да ово пристрасно рангирање претраге може имати неслућени утицај на мишљење људи, на одлуке у вези куповине, али и гласања на изборима и додаје да је овај тип утицаја чак попуно неупоредив са ефектом лажних вести.
Оно што највише брине, истиче Епстајн, то је што људи нису ни свесни да неко утиче на њихову подсвест и процес доношења одлука.
А што се тиче новог сервиса „Гугла“, провера вести и информација активна је свега неколико дана и зато се још увек не може оценити њена ефикасност. Али, по обичају, компанија је оптимистична и чврсто верује у позитиван развој ове услуге.
