Због све ближег односа Москве и Техерана, као и подршке коју пружају Сирији, амерички председник Доналд Трамп разматра да уведе додатне санкције Русији и Ирану. Стална представница Сједињених Држава при Уједињеним нацијама Ники Хејли тврди да разговори председника Трампа и чланова његове администрације о том питању трају већ неко време.
Стеван Гајић са Института за европске студије сматра да је увођење америчких санкција Русији и Ирану врло реално.
„Санкције су, наравно, облик рата, а суштина садашње динамике догађаја је да је Трамп, о коме смо говорили у последње две године, умро, и да се родио један нови Трамп, а то је заправо Хилари Клинтон у Трамповом телу. Дакле све оно што је важило у неким претходним анализима слободно може да се баци у воду јер је почела потпуно нова фаза у којој је Трамп постао марионета „дубоке државе“ која је успела да распарча његова предизборна обећања, посебно она везана за спољну политику“, истиче Гајић.
Он подсећа да је Трамп одустао од порука које је послао „дубокој држави“ у свом инаугурационом говору, а тада је, као једну од најважнијих ствари, поручио да је дошао крај либералног интервенционизма и да САД више неће насилно мењати поредак у различитим земљама.
„Бомбардовање Сирије, као и могућа копнена инвазија на ту земљу, у потпуној је супротности са прокламованим ставом председника САД, па је јасно да је Трамп од инаугурације до овога сада прошао еволуцију. Први озбиљан пораз који је доживео била је смена генерала Мајка Флина, на коју Трамп никако није смео да пристане. После тога, нокаути су се само ређали, и коначан крај је смена Стивена Бенона са места Трамповог главног стратега. Тада просто више ништа није остало од Трампове политике“, напомиње Гајић.
Како каже, озбиљну назнаку да ће се тако нешто догодити имали смо у Трамповом говору у Сенату, када је он истакао важну улогу НАТО-а, што је у супротности са оним што је новинарима изјавио само неколико дана пред инаугурацију, када је рекао да је Алијанса застарела организација која само конфронтира САД са Русијом и другим земљама. Такође, додаје Гајић, чињеницом да је Сенат изгласао улазак Црне Горе у НАТО без сагласности већине становништва, још једна српска земља бива директно окупирана.
„Тиме што је та последња коцкица у Јадрану заузета и што се НАТО шири на исток директно се шаље изазов Русији која је више пута нагласила да се изузетно негативно односи према таквој политици и да је сматра непријатељском. Дакле, није дошло ни до каквог озбиљнијег повлачења нагомиланих трупа Алијансе на западним границама Русије, што такође много говори, а круна ових догађаја је бомбардовање Сирије које је у супротности са свим што је Трамп до сада говорио. Сада смо ушли у нову фазу у којој се свет вратио на 2013. годину и опет се налазимо у великој опасности од избијања једног глобалног светског сукоба“, каже Гајић.
Како каже, у светлу последњих догађаја и Трампове предизборне изјаве да треба улагати у америчку војску добијају потпуно други тон, јер то улагање је сада заправо улагање у нама добро познату, стару, милитантну, империјалну америчку војску која служи за одржавање империјалног поретка у читавом свету.
У међувремену, британски министар спољних послова Борис Џонсон отказао је посету Русији, а „Сандеј тајмс“ пише да ће амерички државни секретар Рекс Тилерсон током посете Москви, 11. и 12. априла, представити заједнички став земаља Г7, и захтевати од Кремља да прекине да подржава сиријског лидера Башара ел Асада.
Стеван Гајић, међутим, не сматра да ће га званична Москва и послушати и напомиње да Тилерсон, који је стално био оптуживан за своје везе са Русијом, сада мора да се доказује у новим околностима као посебно агресиван.
„Он ће сасвим сигурно бити јастреб који ће само формално у Москви представити своју листу захтева. Са друге стране, Русија неће одустати од подршке председнику Асаду, посебно после великих победа која је заједно са њим постигла у уништавању исламистичког тероризма у Сирији“, објашњава Гајић.
Према његовим речима, жалосно је што ће рат, коме се већ назирао крај, сада највероватније бити још продужен, а питање је и на колику ће се територију проширити.
