Међутим, ако се узме у обзир да је Москва више пута поновила да главни циљ руских војних операција у Сирији није подршка председнику Башару Асаду, већ борба против међународног тероризма, онда би то могло да се схвати и као захтев Запада да Русија положи оружје пред терористима у Сирији.
Западни медији пишу да је са таквим захтевима иступио министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон, који намерава да затражи од земаља „велике седморке“ да пооштре санкције према Русији. Документ о санкцијама је већ припремљен за сусрет шефова дипломатија земаља Г7 у Италији, и како се наводи, њихов циљ је да се руским званичницима „живот учини што тежим“.
Подсећања ради, Џонсон је у суботу отказао посету Москви неколико сати пре него што је требало да полети за Москву, након што је обавио поноћни телефонски разговор са државним секретаром САД Рексом Тилерсоном.
Они су се сложили да би Џонсон, уместо одласка за Русију, требало да поведе напоре на обезбеђивању „жестоког“ саопштења Групе 7, везаног за „умешаност Русије у Сирији“.
С друге стране, Тилерсон, који стиже у посету Москви, намерава да оптужи Русију да није испунила обавезе уништавања сиријског хемијског оружја у складу са споразумом из 2013. године и такође захтева од Русије да прекине да подржава Асада.
Амерички државни секретар представиће наводно и доказе да је Кремљ имао информације о наводној умешаности сиријских власти у хемијски напад на Идлиб, мада руски аналитичари сматрају да никаквих доказа по том питању нема.
Очигледно је, међутим, и да Тилерсон жмури пред чињеницом да је Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО) још почетком ове године потврдила да је арсенал хемијског оружја, који је Сирија пријавила 2013, у потпуности уништен.
Међутим, руски аналитичари сумњају да ће земље Г7 послушати директиву Вашингтона и Лондона.
„Овде видимо одређену игру, односно заједничку партију између САД и Велике Британије у овом конкретном случају. Ова партија се, ако погледамо остале околности и тренутак када се излази са предлогом о увођењу додатних санкција, као и низ изјава по медијима, временски подудара са посетом Тилерсона Москви. Тешко да ће државном секретару САД бити пријатно да дође на преговоре са својим руским колегама доносећи било какве претње. Зато је Великој Британији додељена улога да представи предлог о увођењу додатних санкција“, каже за Спутњик Алексеј Зудин, руски политиколог и члан експертског савета Института друштвено-економских и политичких студија.
Стална представница САД при УН Ники Хејли је оценила да „данас није могуће политичко решење у Сирији док је Асад на власти“, а када је у питању увођење додатних санкција Русији и Ирану, рекла је да је „све на столу“.
Како је рекла, разговори председника и чланова његове администрације о том питању трају већ неко време.
Аналитичари сматрају да је сценарио увођења санкција могућ, нарочито против Ирана, а такође и да Русија не би требало да подлеже тим притисцима.
„Вероватноћа да дође до увођења санкција, посебно Ирану, веома је велика, јер Израел неће дозволити да Иран јача и учиниће све како би на било који начин ослабио утицај Техерана. Што се тиче Русије, све зависи од тога како ће се сама Русија понашати, да ли ће се држати својих принципијалних ставова, као што од њих не одступа у последњих пет година. Мислим да нас не треба да брине могућност увођења додатних санкција, већ бисмо морали да се концентришемо на нашу унутрашњу политику која би требало да буде у складу са спољном. Ми смо јачи и образованији и као такви некоме у овом глобалном свету смо трн у оку, стога ће нас стално притискати. Друго је питање колико ћемо ми дозвољавати да ти притисци утичу на нас, јер они неће одустајати. Зато мислим да Русија мора ићи својим путем. А да ли ће нам увести санкције или не, то је мање важно, јер ће они свакако наћи, већ колико сутра, неки нови инструмент притиска, ако тако буду желели“, каже Александар Јушенко, посланик Државне думе и заменик председника Комитета за информационе политике.
Руски сенатор Алексеј Пушков позвао је ДоналдаТрампа да трипут размисли о новим санкцијама против РФ. Он је упозорио председника САД да због аплауза конгресмена Мекејна ризикује да прокоцка последњу шансу за дијалог.
Шеф међународног комитета Савета федерације Русије Константин Косачов такође сматра да би нове санкције докусуриле ионако крхке односе Русије и САД.
Како је рекао, напад Американаца на војну базу у Сирији показује да Трамп није успео да испуни циљеве које је планирао — да примири оне који су жељни крви у Сирији, као и оне што желе да поруше све мостове између САД и Русије.
Подсећања ради, односи између Русије и САД погоршали су се након напада америчке војске на сиријску војну базу Шаират, која је ракетирана у ноћи између 6. и 7. априла. Москва је дејства САД окарактерисала као агресију на суверену државу и нагласила да Вашингтон на тај начин помаже терористима.
