Чија је Српска листа?

Престројавање албанских политичких странака уочи предстојећих локалних избора, а могуће и ванредних парламентарних на Косову и Метохији, одразило се и на српске политичке субјекте. Тако је и до сада грађанска иницијатива Српска листа предала захтев за пререгистрацију у политичку странку.

Захтев је поднео Славко Симић, шеф посланичке групе ове листе у парламенту Косова, а 1.650 грађана је потписима подржало овај потез. Исти захтев предао је, међутим, и Александар Јаблановић, бивши шеф ове посланичке групе. Републичка изборна комисија, којој су захтеви поднети, још се није изјаснила о томе ко је у праву.

Овај спор, према речима Ранђела Нојкића, политичара са Косова, неминовно је убрзао одлуку Српске листе да се преименује у политичку странку.

„Мислим да је овај потез пре свега изнуђен јер Јаблановића испред групе грађана не може нико да смени. Код политичког субјекта је другачије јер имате председника странке, и уколико странка смени свог лидера — онда он губи мандат и на свим другим позицијама које има, и у парламенту и као подносилац захтева за упис у регистар“, објашњава Нојкић.

С друге стране, Нојкић верује да је избор Српске листе да изађе на изборе као политичка организација много повољнији за њу од позиције невладине организације или групе грађана коју је досад имала.

„Ако би учествовала као странка, онда не би сваки пут морала да скупља потписе приликом пријаве ако је добила мандат на претходим изборима. У том случају се само пријављује и доставља списак и нормално иде на изборе. Код групе грађана то није тако, далеко је компликованије, и са тог аспекта гледано сигурно је повољније да буду политичка странка него група грађана“, наводи наш саговорник.

Са Нојкићевим виђењем прилика не слаже се Ненад Рашић, лидер Прогресивне демократске странке и посланик у Скупштини Косова, на Српској листи. Он за Спутњик подсећа да је његов странка засад једина парламентарна странка у Скупштини Косова.

„Као и пред сваке изборе биће различитих групација, и Српска жели да се организује онако како мисли да је најбоље за њих. Због овог сукоба, реално је мислити да ћемо имати два политичка субјекта на предстојећим изборима. Али, то значи и да ће ГИ Српска, ако промени свој статус, изгубити статус субјекта који има највише политичких представника. То у овом случају јесте и један додатни терет или хендикеп што се тиче њих. Али то је њихова одлука. Мислим да ће то бити лоше за њих јер ће изгубити статус који сада имају према косовским законима“, верује Рашић.

Мишљење представника листе Српска нисмо успели да чујемо, али, како нам је објаснио Ранђел Нојкић, све ово ће неминовно водити ка расипању гласова, које, како сматра, у самом парламенту неће ништа променити за Србе јер мањине имају 10 загарантованих места, без обзира на резултате.

Он не верује ни да би, ако би се нека од српских странака усудила да на изборе изађе као обична странка а не као мањинска, успела да пређе цензус од пет одсто — чиме би се број Срба у косовском парламенту фактички повећао. То је, верује Нојкић, могуће само ако би се нека српска групација удружила са неком албанском странком.