Како се очекује, главна тема предстојећих разговора биће сиријска криза и последњи догађаји у тој земљи, који су довели до појачаних тензија у руско-америчким односима.
Бивши нафтни магнат, који је сада на челу Министарства спољних послова САД, у Москву долази одмах после конференције „седморке“ у Италији, где се ситуација у Сирији разматра заједно са ситуацијом у Либији, борбом против ДАЕШ-а, стањем у Украјини, нуклеарним програмом Северне Кореје и питањима сајбер безбедности.
Раније је министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон, који је отказао своју посету главном граду Русије, рекао да ће Тилерсон донети Кремљу јединствену позицију Запада о сиријском конфликту.
Према информацијама западних медија, Тилерсон ће предложити Русији повратак у Г7 у замену за престанак пружања подршке сиријском лидеру Башару ел Асаду. Уколико Москва на то не пристане, против ње ће бити уведене нове санкције.
Међутим, Група 7 није донела одлуку о наметању санкција Русији, а медији наводе да о томе чак није ни било речи.
Москва, са друге стране, рачуна на „продуктивне разговоре“ са америчким државним секретаром. То је, како наводе у Министарству спољних послова Русије, важно не само због билатералних односа, негo и због опште атмосфере у светској арени.
Министарство је оценило да руско-амерички односи преживљавају најтежи период од краја Хладног рата, а да је претходна администрација Беле куће учинила све што је могуће за њихово погоршање, покушала да ограничи раст утицаја Русије у међународним питањима и санкцијама да поткопа њен економски развој.
Москва наглашава да би на преговорима са Тилерсоном на првом месту хтела да сазна колико су САД уопште свесне потребе за стабилизацијом и нормализацијом билатералних односа.
Конкретно, Москва се нада да ће Вашингтон пристати на објективну истрагу инцидента са хемијским оружјем у сиријском Кан Шејхуну, а такође очекује и да ће чути шта САД планирају да ураде у Либији и каква је даља стратегија по питању Јемена, где се америчко оружје користи за масовно бомбардовање градова, што доводи до страдања цивила и погоршавања хуманитарне катастрофе.
Москва је такође изразила и забринутост због могућег војног сценарија у Северној Кореји.
Аналитичари, међутим, очекују да ће главна тема московског дијалога бити сиријска криза.
„Мислим да ће Тилерсон покушати да последњи пут изврши притисак на руске власти и да ће захтевати од њих да се одрекну отворене политичке подршке Асадовој влади. Међутим, када је о томе реч, у Русији постоји одређена црвена линија преко које се не може прећи, а чак је и портпарол руског председника Дмитриј Песков говорио да мантра коју Запад непрестано понавља — да Асад мора да оде са власти — не доноси политичко решење за ситуацију у Сирији. Не искључујем могућност да ће се током Тилерсонове посете водити жесток разговор о смањењу подршке Асаду, али потпуни прекид САД просто не могу да траже, јер руска спољна политика није толико променљива. Трампова администрација показује своју непредвидивост и недоследност и то почиње све да забрињава, укључујући и европске савезнике, који покушавају да преко Тилерсона утичу на Трампа, али и на Путина“, каже за Спутњик Александар Кубишкин, доктор историјских наука и професор на катедри за америчке студије Факултета међународних односа Државног Универзитета у Санкт Петербургу.
Руски медији подсећају да је улазак Доналда Трампа у Белу кућу давао наду за ресетовање руско-америчких односа. У Москви су нову реторику поздравили, али су истовремено позивали да се „суди по делима“.
Међутим, већ први велики Трампов корак — ракетирање сиријске војне базе Шаират — уздрмао је руско-америчке односе. У Москви су то окарактерисали као акт агресије против суверене државе, а у обе земље почело је озбиљно да се говори о „крајње напетој ситуацији“.
Са друге стране, ракетирање сиријске ваздухопловне базе, Американци су правдали својим одговором на наводни хемијски напад сиријске војске на провинцију Идлиб.
Руски званичници подсећају да Дамаск нема хемијско оружје, а раније је и Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО) потврдила да је арсенал хемијског оружја, који је Сирија пријавила 2013. године, у потпуности уништен.
Међутим, упркос погоршању односа између две светске силе, руски аналитичари рачунају на прагматичан дијалог са Вашингтоном, мада има и оних који се према томе односе скептички.
„Мислим да ће доћи до неких помирљивих гестова, јер су руско-амерички односи сада на најнижем могућем нивоу, па чак иду и ка анархији. Не постоји никаква јасна стратегија о побољшању односа, већ само обострано разочарање. Американци су разочарани што се Путин држи своје позиције и није спреман да попусти, а руски кругови су разочарани тиме што Трамп не спроводи независну политику према Русији, иако, макар по мом мишљењу, он то и не може. Неких великих помака од Тилерсонове посете не би требало очекивати, али ако се буде чуло неколико помирљивих нота, онда ће остати нада за очување дијалога. Ситуација је таква и око Северне Кореје и око Сирије да су Русија и САД просто у обавези да наставе дијалог. Надајмо се да ће Тилерсон показати политички прагматизам, да би се тај дијалог сачувао, или макар оно што је од њега остало“, закључује Кубишкин.
Аналитичари истичу да Русија има припремљен адекватан одговор на све врсте притисака и да се са њом не може разговарати са позиције силе, а такође додају да покушаји застрашивања или присиљавања Москве „неће проћи“.
Међутим, већина политиколога сматра да Тилерсон, током своје прве посете Москви, ипак неће ићи на погоршавање односа, али истовремено закључују и да од ових разговора не би требало очекивати неке значајније помаке у односима Москве и Вашингтона.
