Њена мајка и бака умрле су у раној доби због рака дојке. Историја обољења од дијабетеса у фамилији је подугачка, али је она доброг здравља.
Не користи никакве лекове, има витку фигуру, а лице и кожу двоструко млађе жене. Има два сина који имају око 50 година и који јој изгледају као старији пријатељи, док супруг, који је њених година, изгледа као деда.
Само се она у породици храни на овај начин јер остали не желе.
Њен животни мото је позната Хипократова пословица: „Нека храна буде твој лек, а лек нека буде твоја храна“.
Устаје у 5 сати, ради у врту, сама шије одећу и израђује мноштво других потрепштина и пуна је енергије.
Воће, поврће, сокови, клице, семенке, ораси, лековито биље… Анета Ларкинс сама узгаја све ово, око куће и у кући. Скупља кишницу и прави, како каже — „тоне и тоне“ сокова од свега што узгаја.
Пшенична трава је њен специјалитет, а сок од исте који сама прави, пије редовно.
Анета је била дугогодишња вегетаријанка која је постала веганка и сматра да је тајна њене младости сирова веганска храна односно здрави цеђени сокови које сама припрема и пије свакодневно у великим количинама.
