Поред тога, Суд је критиковао Москву и због њене истраге поводом инцидента 2004. године, када је више од 330 људи погинуло, укључујући 186 деце, рекавши да је истрага била недовољно транспарентна и ефикасна, али и наложио да се подносиоцима тужбе, којих је укупно 409 руских грађана, исплати компензација од три милиона евра.
У пресуди се наводи и да је Русија том приликом прекршила други члан европске конвенције о људским правима, која подразумева право на живот. Образложено је и да превентивне мере нису биле адекватне како би се заштитили грађани, али и да су безбедносне службе примениле превелику силу, што је резултирало погибијом талаца.
Из Кремља, са друге стране, тврде да је ова одлука Европског суда за људска права потпуно неприхватљива.
„Русија не може бити сагласна са таквом формулацијом пресуде, будући да је у то време била мета великог броја терористичких напада. Нажалост, списак земаља које су мете терориста данас константно расте, стога таква формулација постаје апсолутно неприхватљива“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
И стручњак за међународно право Славка Којић сматра да је нејасно на основу каквих доказа је Европски суд за људска права заузео став да је Русија могла да предупреди тај догађај предузимање мера које би осујетиле план терористичког напада.
„Оваква одлука Суда у Стразбуру би имала оправдање једино у ситуацији да је Русија имала тачне податке о месту, датуму и начину извођења планираног терористичког напада, у шта је тешко поверовати с обзиром да се терористички напади планирају у тајности и спроводе без најаве. Ефекат овакве судске одлуке погађа суверене државе и легално изабране власти у тим државама, а истовремено чини и мету самих терориста. Дакле, могло би се констатовати да су се Суд и терористи нашли у конкретном случају на истој страни, што говори да са судском одлуком нешто озбиљно није у реду“, рекла је Којићева за Спутњик.
Она тврди и да се одлука Европског суда, којом се било која суверена држава обавезује да плати накнаду штете због терористичког напада, за који се није поуздано могло знати где ће се и када догодити, представља „израз волунтеристичког и субјективистичког приступа у оцени доказа и доношења судске одлуке“.
Којићева додаје и да није искључено да је Европски суд „исполитизован у смислу представљања Русије у што црњем светлу“.
Са друге стране, професор међународног права на Московском државном факултету за међународне односе Дмитриј Лабин сматра да је оваква одлука ипак у неку руку очекивана, будући да свет данас носи далеко више изазова него давне 1950, када је конвенција о људским правима усвојена.
„Европски суд за људска права није у обзир узео резултате истраге коју је Русија спровела јер механизам функционише у оквиру врло строгих законских оквира. Међутим, у реалности се дешава да се предузимају све могуће мере за спасавање људи, али да правно гледано долази до нарушавања норми. Руска влада је предузела све како би смањила број жртава, али то ипак није било могуће спречити и управо је то био основ тужбе“, истакао је он.
Иако је одлука Европског суда за људска права коначна и не подлеже тужби, Лабин каже да ће њено извршење ипак бити размотрено, с обзиром да је руски Уставни суд недавно одлучио да одлуке међународних организација спроводи само у случају да се не косе са Уставом Русије.
Подсећамо, наоружани чеченски сепаратисти су 3. септембра 2004. године затворили више од 1.000 деце и родитеља који су присуствовали прослави почетка школске године. Беслан се налази на северном Кавказу, близу Чеченије. Драма је окончана када су припадници руских безбедносних снага улетели у зграду.
