Ретко се осмехивао, кратко је одговарао на новинарска питања, за разлику од Лаврова који је давао екстензивне и исцрпне одговоре, који су повремено попримали тон лекције учитеља ученику: „Ево овако то раде дипломате“. Јасно се видело да Тилерсон није на свом терену, није „у својим ципелама“, или ако и јесте у својим, онда су нове и жуљају га.
Био је то крај за њега дугог дана у којем је скоро пет сати разговарао са Лавровом и још добра два сата са руским председником Владимиром Путином. Дан је почео „хладним тушем“ од руског колеге који је развејао све дилеме ко је ту газда. Још један онакав удар на Сирију не сме да се понови, бесмислено је терати Русију да бира или-или, поручио је Лавров. Ништа мучнија за Тилерсона није била и неизвесност хоће ли доживети фијаско и отићи из Москве, а да не види Путина. Човека из чијих је руку 2013. године добио орден пријатељства као шеф „Ексон мобајла“.
Интрига је трајала до шест сати по московском времену када је портпарол руског председника Дмитриј Песков саопштио да је састанак у току. А о томе да се он одржава иза затворених врата новинари су сазнали од келнера у бифеу Кремља. Није објављена чак ни протоколарна фотографија састанка, а о чему је било речи штуро је саопштио Песков. Разговор је, каже, био конструктиван, али је рано говорити о помаку у билатералним односима. Руски председник је, како је навео Песков, говорио о разлозима који су довели билатералне односе у тако јадно стање и анализирао кризу, рекавши да рачуна да ће преко Тилерсона та анализа стићи до Трампа.
Детаљно се разматрало сиријско питање и, како је рекао прес-секретар Кремља, Путин је изложио ситуацију и перспективе њеног развоја онако како је Русија види. У целини, чињеница да америчко руководство схвата потребу да се одржи дијалог да би се нашао излаз из настале ситуације може се назвати конструктивном. Како је додао, тема Украјине била је разматрана „у цртицама“, а уопште није било речи о могућем сусрету Путина и Трампа, иако се раније претпостављало да је посета Тилерсона везана за припрему састанка на врху.
Ипак, чињеница да је Тилерсон посетио Москву и то непосредно после америчких удара на Сирију сама по себи је позитиван сигнал — ако ништа друго, две стране су могле да погледају једна другој у очи и макар оквирно констатују који су проблеми и имају ли икаквих додирних тачака. А то што га је примио и Путин улива наду да ће руско-амерички односи, пошто су дотакли дно, кренути узлазном линијом макар милиметарским, пужевим корацима.
Томе у прилог говори и оцена Лаврова, који је на прес-конференцији рекао да верује да многи сати које је провео са Тилерсоном, као и они које су њих двојица провели са председником Русије, нису прошли узалуд. Тилерсон је са своје стране констатовао да се боље разумеју и рекао да се нада да ће контакти бити настављени, како између њих двојице, тако и на другим нивоима. Оценио је да две кључне нуклеарне државе не треба да имају тако лоше односе и да је неопходно васпоставити поверење.
Охрабрује и што је Лавров током прес-конференције саговорника звао Рекс, као и његова констатација да не сматра да су две стране бескрајно удаљене кад је реч о многим међународним питањима, што се тиче и Сирије и Украјине.
Онима који су спекулисали да Тилерсон са састанка шефова дипломатија Г7 у Италији у Москву носи ултиматуме и претње, одговорио је он сам: „Није разматрано питање санкција“. Лавров га је допунио: „Тилерсон није претио санкцијама нити било чиме“. Објаснио је америчком госту и зашто је важна историја и зашто се без прошлости не може говорити о будућности.
„Видели смо како се завршава опседнутост сменом диктатора, не могу да се сетим да је то икад ишло као по лоју.“
Русија, нагласио је руски министар, не ставља акценат на неку личност, него на то да се седне и да се разговара. Дијалог у Сирији треба да буде инклузиван, а судбину земље треба да одреде сами Сиријци — није најважније уклонити неку личност, него се договорити како ће бити уређена држава на начин да све националне и верске групе могу да се осећају сигурно.
Чим такав консензус буде постигнут питање судбине појединих личности ће се решавати далеко ефикасније и без икаквих трагичних последица за државу и народ.
Ипак, упркос томе што током Тилерсонове посете није остварен већи продор у односима Москве и Вашингтона, не треба потцењивати оно што је договорено — да се формира комисија која ће темељно истражити инцидент са коришћењем хемијског оружја у Сирији, да се обнови црвена линија између Министарства одбране Русије и Пентагона прекинута 8. априла, да се активирају канали дијалога о Сирији и Украјини и да се реализује Мински споразум. Потврђена је и намера да се уложе заједнички напори у борби против тероризма, а ставови су били најближи по питању Северне Кореје — спровести резолуције СБ УН, а денуклеаризацију Пјонгјанга вршити искључиво дипломатским путем.
