Учесници су се фокусирали на продубљивање интеграционих процеса и елиминисање трговинских баријера у оквиру Савеза.
Лидери земаља-чланица Евроазијског економског савеза у Бишкеку су потписали 11 докумената. Утврђене су главне одреднице макроекономске политике за наредне две године, а такође је усвојена одлука да се Молдавији одобри статус државе-посматрача при Евроазијском економском савезу, пошто је раније председник те државе Игор Додон упутио киргистанском председнику захтев да се Молдавији додели статус земље-посматрача при ЕАЕС.
Договорено је и да Киргизија добије кредит у износу од 110 милиона долара за финансирање инфраструктурних пројеката, а Русија је донела одлуку да настави сарадњу са Казахстаном и да и убудуће користи космодром Бајконур.
Осим тога, учесници самита су размотрили и међународну делатност Савеза, а посебна пажња је посвећена економској сарадњи са трећим земљама.
Руски председник Владимир Путин је подсетио да је Евроазијски економски савез већ створио зону слободне трговине са Вијетнамом, а да води преговоре са Кином, Израелом, Србијом, Египтом, Индијом, Сингапуром и Ираном.
Путин је оценио да „сарадња у оквиру Евроазијског економског савеза успешно напредује“.
Према његовим речима, у јануару ове године у поређењу са истим периодом прошле године обим трговине у оквиру савеза порастао је за 38 одсто, а испоруке држава-чланица у треће земље су порасле за 37 одсто.
Међутим, иако се очекивало, Иран и земље-чланице Савеза нису потписале споразум о стварању зоне слободне трговине, па је документ враћен на дораду. Први потпредседник Владе Русије Игор Шувалов објаснио је и где је запело. Према његовим речима, „Иран тражи више него што даје“ и због тога ће преговори бити настављени, а документ дорађен.
Аналитичари сматрају да, иако тај договор са Ираном још није постигнут, Евроазијски економски савез остаје озбиљна економска платформа, која се развија и шири свој утицај.
„Значајно је то што се самит одржава у престоници Киргизије, у Бишкеку, јер је Киргизија најмлађа чланица Савеза, па је одржавање самита важно за њу и у политичком смислу. Евроазијски економски савез се развија и даље и све више шири свој утицај. О томе говори и чињеница да је Молдавија већ добила статус посматрача, при томе на иницијативу новог председника Додона. То такође говори да Евроазијски економски савез, упркос глобалној економској кризи и кризи која је захватила постсовјетски простор, за многе земље и даље остаје озбиљан оријентир, платформа за неку врсту стабилности. Многе земље воде преговоре за стварање зоне слободне трговине са овом Савезом и због тога је веома важно што се овај самит одржава у Бишкеку, како би се направио оквир за заједнички развој. Али треба рећи да се Савез, по дефиницији, бави питањима економског развоја. Међутим, осим стратегије на економском плану, потребно је разрадити тактичке потезе, јер криза још није превазиђена. На то често указују и председници Белорусије и Казахстана, а од тих конкретних, практичних питања се не може и не сме побећи. И ми, као посматрачи и експерти, надамо се да ће та питања у великој мери бити решена. И председник Киргистана говори о томе да земља мора да убрза развој, јер тамо постоји низ проблема. Због тога се надамо да ће самит протећи тако да сви учесници на крају буду задовољни“, каже за Спутњик Григориј Трофимчук, председник Фонда „Радионица евроазијских идеја“.
Следећа седница Вишег евроазијског економског савета биће одржана 11. октобра у Москви.
Иначе, руски председник у Бишкеку присуствује и неформалном састанку шефова држава-чланица ОДБК-а, на којем је одлучено да на место генералног секретара те организације од 2. маја ове године буде именован начелник Генералштаба Оружаних снага Јерменије Јуриј Хачатуров.
Такође, шефови држава су донели одлуку да бившег генералног секретара ОДКБ-а Николаја Борјуџу одликују орденом Првог степена Савета колективне безбедности ОДКБ-а.
Током неформалног самита председници земаља ОДКБ-а размотрили су питања војно-политичке и војно-стратешке ситуације у зони одговорности ОДКБ-а и усвојили су низ додатних мера које се тичу борбе против безбедносних претњи.
