Да ли је за то што први пут од 1921. године коњи неће јурити стазама Београдског хиподрома криво лоше финансијско пословање, запуштен изглед стаза и коњушница, или су то 24 хектара атрактивног земљишта на коме се хиподром налази…
Да ли је у позадини идеја премештања хиподрома на другу локацију приватизација или проналажење стратешког партнера, гашење предузећа и зидање пословно-стамбеног комплекса на потезу Цареве ћуприје…
Директор Београдског хиподрома Вељко Росић за Спутњик истиче да Град Београд за сада не планира да мења правни облик предузећа, као ни његову локацију.
„Тврдње медија да је у плану гашење Хиподрома немају основа, имајући у виду да градска власт жели да Београд, као и све метрополе, има хиподром“, каже Росић.
Он тврди да одржавање тркачке сезоне није у надлежности хиподрома, и да је брисање Београда из тркачког календара последица незаинтересованости коњичких удружења и савеза да финансирају трку.
„Не постоји законски основ по којем би предузеће било у обавези да организује тркачку сезону“, тврди Росић.
С друге стране, један од највећих одгајивача америчких и француских касача у Србији Томислав Вишњић, за Спутњик оцењује да је организација трка на хиподрому одувек била у надлежности Хиподрома.
„Мислим да је основна функција Београдског хиподрома одржавање трка, али ако су се после толико година досетили да то није њихова надлежност, онда то нешто говори о њима. Ево, ја на пример последњих 50 година идем на трке и од 67 године једини организатор био је Хиподром, нико други“, каже Вишњић.
Он прецизира да се Хиподром ове године није појавио на листи организатора касачких трка у Србији, као и да су прошле године реализоване само од три до четири дана.
Чињеница је да је ситуација на Хиподрому из године у годину све гора… запуштене штале, оштећене стазе, пословање у губицима.
Иначе, 24 хектара земљишта код Цареве ћуприје додељена су 1912. године Колу јахача. Због избијања рата, први Галопски дерби и Трка града Београда одржали су се тек 1921. Након Другог светског рата, Хиподром је постао државно предузеће које је до распада Југославије радило са значајним приходима. Пропадање Хиподрома почиње деведесетих година. А 2006. године објављен је и стечај, те ово предузеће две године касније прелази у власништво Града Београда.
„Иако је после петог октобра Хиподром мењао разне облике пословања, суштински је био под апсолутном контролом градских власти, било тако што су постављали директоре, или на индиректан начин, тако што су одобравали разним закупцима да управљају делом простора протеклих 16-17 година“, објашњава Вишњић.
Он напомиње да за пропадање некада профитабилног предузећа постоје два разлога.
„Један је дивља градња, која је масовно на земљишту које припада Хиподрому омогућила уз поступак легализације узурпацију тог простора и његово свођење на сам простор стазе и околине, док је остали простор који треба да служи за боравак и тренинг коња сада у овом случају потпуно девастиран. Други разлог је управо идеја шта урадити са Хиподромом, да ли га задржати или преместити, а и за које се у ствари крије вредност грађевинске парцеле на коме се Хиподром налази“, истиче Вишњић.
Нелегални објекти којима је узурпирана зелена површина већином су легализовани или су у поступку легализације. Разне хале, шталски објекти, али и куће за становање.
„У приземљу се налази шталски простор, а на спрату стамбени“, објашњава Вишњић и наглашава да је ово један од последњих удараца коњичком спорту у Србији који по његовој оцени броји последње дане.
Због најаве градских челника да се разматра опција премештања Хиподрома на другу локацију, грађани увелико потписују петицију „За спас београдског Хиподрома“.
„Петицију је за само два дана потписало 5.000 грађана, а до сада је подржало чак 15.000“, прецизира за Спутњик аутор петиције Александар Стевановић.
Он објашњава да иако су градски челници у међувремену демантовали изјаве о премештању Хиподрома, истовремено су изјавили да нема улагања у тркачку сезону, што као последицу има пропадање Хиподрома и олакшавање доласка до вредног земљишта.
„Трке у Београду једини пут нису одржане 1945. године и ево сада. Одржане су чак и за време бомбардовања“, каже Стевановић и наглашава да је опстанак Хиподрома, који има културну и историјску вредност, у јавном интересу.
„Неопходна је популаризација коњичког спорта и организација кладионица које су исто тако систематски уништене. Искуства осталих светских хиподрома говоре да 70 одсто прихода хиподрома и премија за коњичке трке долази од кладионица, а остатак од медија, спонзора и посетилаца. Кад би се вратиле кладионице, вратили би се и посетиоци. То је свима у интересу, нарочито ако се зна да један тркачки коњ запошљава четворо људи. Што више тркача, више и запослених“, сматра Стевановић.
Прве галопске трке одржале су се у Београду давне 1863. на Ташмајдану, затим су премештане у Бару Венецију и на Бањицу, све док 1912. Колу јахача није додељена земља код Цареве ћуприје.
Данас, уместо галопа касачких грла. које су привлачиле и до 10.000 посетилаца, биће одржана само ревијална трка коју ће грађани организовати у знак подршке опстанку Београдског хиподрома.
