Како каже, тврдње америчких званичника да су оне у Авганистану бачене због пећина је апсолутна неистина, будући да се у таквим случајевима користе фосфорне, термалне или плазма бомбе, док се „мајка свих бомби“ користи искључиво за вишеспратне подземне бункере али и за нуклеарне силосе.
Истовремено, најављени одговор Пјонгјанга, који је саставио списак америчких циљева које ће гађати у случају напада САД, Ковачић тумачи као „списак лепих жеља“, будући да савезници САД у региону располажу изузетно развијеном антибалистичком опремом, па ниједан пројектил неће далеко стићи.
„Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун је сада сам себе сатерао у ћошак, а Кина осећа да се ствара нови миље на свету. Постепено и Кина схвата шта је њој чинити, јер је њен највећи партнер управо Америка и то у многим пољима, док од Северне Кореје нема ничег сем размене радне снаге“, тврди он.
Упитан постоји ли опасност од ширења сукоба, Ковачић каже да је то мало вероватно, будући да је једина земља која је на неки начин подржава Северну Кореју — Кина. „Мислим да је и Кини преко главе целе те приче, јер нешто што јој је користило за ситна препуцавања сада постаје терет“, оцењује Ковачић.
„У ситуацији кад свет моли Кину да утиче на Пјонгјанг да се призове памети, онда стављате образ кинеског председника на црту. А он мора да каже: слушај, један мали тамо са смешном фризуром, балавац, неће да слуша ни нас. Делује да се Ким отео контроли, поверовао је у илузију да је заправо неки светски лидер и да нико други сем њега нема нуклеарну бомбу“, додаје Ковачић.
Запад, како каже, има још један додатни морални аргумент, мимо претње од напада, а то су ти „силни логори широм земље, изгладњивање народа, као и примери убијања Кимовог брата у Малезији“, што према речима Ковачића говори о томе да Северна Кореја постаје један озбиљан проблем.
