На власти је 86 дана, а председник изгледа да се одмиче од своје доктрине „Америка прво“ коју је промовисао у кампањи у жељи да се САД повуку са светске позорнице, наводи се у тексту Елизе Лабот.
„Али, недавно Трампово коришћење војних снага у Сирији и Авганистану говори о могућој еволуцији у његовом мишљењу“, пише она.
И док, с једне стране, његове акције повећавају забринутост, други сматрају да је ово Трампову Белу кућу само приближило традиционалној америчкој спољној политици.
„Веома је рано да кажемо да видимо доктрину, мислим да је ниједан председник није имао у овом тренутку, али сигурно је да видимо више војне силе“, рекао је Бери Павел, потпредседник Атлантског савета.
Откад је постао председник, Трамп је 29. јануара одобрио напад на Ал Каиду у Јемену у коме је погинуо један амерички маринац, рањено троје и убијено више од 20 цивила. Послао је стотине додатних трупа да се боре против ДАЕШ-а (тзв. Исламске државе), а ове недеље је Трамп америчкој команди у Африци дао већа овлашћења у Сомалији у борби против Ел Шабаба.
Пошто је сиријски режим наводно 4. априла извео напад хемијским оружјем, Трамп је наредио ударе „томахавк“ ракетама, а потом је у четвртак бачена „мајка свих бомби“ на Авганистан. Иако Трамп није директно наредио бацање ове бомбе, рекао је да је дозволио војсци да предузме све неопходне мере.
„Председник Трамп је дао овлашћења војсци да напада, и она то ради. Мислим да то шаље поруку свету — Америка се вратила“, навео је пензионисани пуковник Питер Мансур, који је служио у Ираку.
Трампова одлука да нападне Сирију „запањила је Русију, као и, сигурно, Кину и Северну Кореју“, каже Павел.
Упитан да ли су напади послали поруку Северној Кореји, Трамп је навео да не зна, али и додао: „Нема разлике и да јесте. Северна Кореја је проблем. Проблем за који ће се побринути“.
Северна Кореја, која је прославила велики празник — Дан сунца, жалила се на Трампову политику која је „много агресивнија“.
„Мислим да је Трамп пренео много овлашћења на војску, велики број одлука свео се на војску, а он је веома срећан да преузме заслуге за то када ствари пођу добро. Ја се питам шта ће бити када ствари не буду добре, као што се, нажалост, са војском често дешава“, навео је Дерек Чолет, бивши асистент Министарства одбране САД.
Извор: Танјуг, Б92
