Тиме је разлика између гласова присталица и противника уставних промена смањен на мање од три одсто.
Гласови „против“ преовлађују у три највећа града, Истанбулу, Анкари и Измиру, као и на југоистоку, где већину становништва чине Курди.
Истанбул чини готово петину читавог гласачког тела Турске.
#Referandum2017
— ANADOLU AJANSI (@anadoluajansi) April 16, 2017
📍#Türkiye geneli#Evet: %51,31#Hayır: %48,69
Açılan sandık: %98,20
Tüm sonuçlar https://t.co/189QG0jZt5’de. pic.twitter.com/wNXBYAz90o
Након пребројавања, број присталица председничког система је смањен. Излазност на референдуму је око 84 одсто.
#Turkey #referendum2017 unofficial results in #Konya
— ANADOLU AGENCY (ENG) (@anadoluagency) April 16, 2017
YES: 75.15%
NO: 24.85%
Ballots opened: 61.63% pic.twitter.com/ksIUkdO48I
Са друге стране, заменик председника главне опозиционе Народно-републиканске партије Турске Ердал Аксјунгер рекао је да се турске власти баве манипулацијама приликом бројања гласова на уставном референдуму.
„Манипулише се резултатима. Према подацима наших посматрача, побеђују противници председничког система. Такве резултате добијамо из многих провинција. Хајде да бранимо наш избор. Побеђује ’не‘“, преноси телевизија НТВ Аксјунгерову изјаву.
Референдум је иницирао актуелни председник Турске Реџеп Тајип Ердоган. Узимајући у обзир резултате гласања, он би могао да влада земљом до 2029. године. Године 2019. биће одржани редовни председнички избори. Мандат председника траје пет година, а једна особа има право да обавља ову функцију два узастопна мандата. Тренутни Ердоганов мандат биће анулиран због промене у законодавству.
У складу са реформама, у Турској се укида место премијера. Председник има право да именује министре и скоро све судије Уставног суда, распусти парламент и уведе ванредно стање.
Ердоган је на власти у Турској од 2003. године, када је постао премијер. Од 2014. године је председник земље.