Ускрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово ускрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу.
На Укрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.
По црквеном учењу, Исус Христос је разапет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари, који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус Христос васкрсао.
На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.
Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу израз „неверни Тома“.
Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос воскресе“ и „Ваистину воскресе“. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.
На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.
Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана — од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.
