Руски политички аналитичар Дмитриј Абзалов рекао је за Радио Спутњик да су Макмастерове изјаве штетне за било какво отопљавање у односима Русије и Запада.
Говорећи за „Еј-Би-Си њуз“ у недељу, Макмастер је оптужио Русију за ангажовање у „субверзивним акцијама у Европи“, напомињући да то, уз подршку Москве „ужасном режиму“ Сирији, значи да је време за Вашингтон да одржи „тешке разговоре са Русијом“.
Трампов саветник није улазио у детаље на какве „субверзивне акције“ је мислио.
Што се тиче руске подршке Сирији, пензионисани официр америчке војске тврди је да је та подршка омогућила да се продужи сиријски грађански рат и створи криза која се прелила у Ирак, друге суседне земље и Европу. „Подршка Русије овој врсти ужасног режима, чињеница да је она страна у таквој врсти сукоба, нешто је што се мора довести у питање“, истакао је он.
Почетком месеца, САД су испалиле 59 ракета „томахавк“ на сиријски аеродром након што су оптужиле Дамаск да је извршио хемијски напад на град под контролом побуњеника у провинцији Идлиб само неколико дана раније. Москва је критиковала поступке Вашингтона и позвала на непристрасну истрагу хемијског напада.
Занимљиво је да Макмастер није поменуо улогу коју су играли савезници САД — Турска, Саудијска Арабија и Катар — у распиривању сиријске кризе, или о њиховом финансирању и наоружавању џихадистичких група које су касније потврдиле своју оданост ДАЕШ-у и Нусра фронту, огранку Ал Каиде.
Покушавајући да успостави равнотежу између грубих речи и наводне спремности Вашингтона да преговара са Москвом, Макмастер је истакао да се нада да „када су односи на најнижој тачки, може само да се иде нагоре“. Саветник је такође нагласио да је важно „да се пронађу области сарадње“ и схвати где се интереси САД и Русије поклапају и шта те две земље могу да постигну заједно.
Западни званичници, медији и стручњаци више пута су оптужили Русију да се меша у политичке процесе њихових земаља, почевши од председничких избора у Сједињеним Америчким Државама у новембру. Недавно је парламентарна комисија Велике Британије наговестила да су руски хакери одговорни за хаковање сајта за регистрацију бирача уочи прошлогодишњег референдума о „брегзиту“. Стручњаци за безбедност на интернету назвали су ове тврдње смешним и неоснованим.
Коментаришући опаске генерал-пуковника Макмастера, руски политички аналитичар Дмитриј Абзалов рекао је да се чини да су оне трик како би се осујетио било какав стварни напредак у односима Русије и САД.
Абзалов сматра да сâм Макмастер нема појма о каквим врстама „субверзивних акција Русије у Европи“ говори. „Његова изјава је, пре свега, имала за циљ слабљење стабилизације која се појавила у односима (Русије и Запада)“.
„У крајњем случају, ово је покушај да се поремети загревање које се формира (у односима)“, поновио је аналитичар. „Штавише, то је покушај да се реше унутрашњи проблеми САД“. Аналитичар наводи да је Русија преузела улогу баука како би се скренула пажњу са унутрашњих проблема.
Што се тиче Макмастерових речи о потреби за „тешким разговорима“ са Русима, Абзалов је истакао да је овај приступ нереалан. „Макмастер може да ’води тешке разговоре‘ само испред свог огледала. У тренутној ситуацији ’тежак‘ разговор са Русијом ће бити прилично проблематичан за Вашингтон. Пре свега, без консултативних разговора биће тешко да се преговара о Сирији, Северној Кореји, или ЕУ. Без Москве ће ствари бити изузетно тешке“.
Стога Макмастер „једноставно покушава да ’подигне улог‘ и на тај начин ојача своју преговарачку позицију. Али треба подсетити да је о овој врсти става раније говорио председник САД Доналд Трамп, а затим (државни секретар) Тилерсон, али су се ствари завршиле на много мекшим позицијама. Дакле, не мислим да Макмастер може да понуди нешто смисленије у вези са овим“, закључује Абзалов.
И заиста, руски посматрачи недавно су истакли да, иако је Русија спремна и вољна да преговара, „тежак разговор“ није баш најбољи начин да се привуче пажња Москве. Било да је то Сирија, Украјина или друга питања у међународним односима, „тешки разговори“ и притисак санкција нису успели да приморају Русију да се повуче у питањима за које сматра да су од виталног значаја за њену националну безбедност.
Судећи по недавним изјавама руских званичника, спољнополитичка доктрина Москве о узајамном поштовању и немешању у унутрашње послове других земаља наставља да се примењује како на сиријско питање тако и на све тврдње о мешању Русије у западне изборе.
Коментаришући прошлонедељне разговоре са секретаром Тилерсоном, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров указао је да су се, иако резултати разговора неће бити видљиви у скорије време, две стране „договориле да успоставе дијалог о бројним важним питањима“ и да је то био важан први корак.
Што се тиче Тилерсоновог очекиваног „ултиматума“ о Сирији, руско Министарство спољних послова саопштило је да се нада да је Вашингтон схватио да је давање Москви таквих ултиматума „бескорисно“ и „контрапродуктивно“.
