Специфичност геостратешког положаја Русије се састоји у томе да главну претњу по њену војну безбедност чине системи ваздушно-космичких напада иностраних држава. Искуство војних конфликта у неколико последњих деценија показује да није довољно да се развијају само одбрамбене снаге.
Због тога заменик главног команданта Ваздушно-космичких снага Русије Виктор Гумјони тврди да ваздушно-космичка одбрана Руске Федерације мора бити активна, мобилна и мора да носи офанзивни карактер. Гумјони истиче и да руске снаге морају бити опремљене тако да могу да униште противничка средства напада у лету, да поразе авијацију непријатеља стационирану на аеродромима, као и носаче високопрецизног оружја, али и да могу да неутралишу орбиталне групе космичког наоружања противника.
Гумјони подсећа да су Ваздушно-космичке снаге имају задатак да штите државу од напада из ваздуха и свемира.
„Након што су Американци, без најаве, ракетама типа ’томахавк‘ засули сиријски аеродром, вредело би замислити се над питањем — а шта ако сличан напад буде извршен на територији Русије? Како би и чиме Ваздушно-космичке снаге требало да реагују на сличне претње?“, пита се заменик главног команданта Ваздушно-космичких снага Русије.
Зато можемо да констатујемо да није случајно што је баш ових дана главни командант Војно-космичких снага РФ Виктор Бондарјев најавио да ће врло брзо руска војска добити нове системе С-500 који управо задовољавају све захтеве које је Виктор Гумјони навео.
С-500 представља нову генерацију ПВО ракетних система „земља-ваздух“. То је универзални комплекс далеког домета и пресретања пројектила на великим висинама уз повећан потенцијал противракетне одбране. Систем С-500 може да пресретне балистичке ракете, али и да погоди авионе, хеликоптере и крстареће ракете.
По својим карактеристикама С-500 значајно превазилази могућности претходника С-400, али и америчког конкурента „Пејтриот адвенсд кејпабилити 3“.
Виктор Баранец, руски војни публициста и пуковник у пензији, за Спутњик прецизира које су то карактеристике.
„Главна особина С-500 је јединствени систем који ће објединити и ПВО и ПРО функцију. Чак и да нисте војно потковани, разумете да се овде ради о две сфере: противваздушној, односно о ваздушном простору непосредно око Земље и о противракетној одбрани, а ту се већ ради о свемиру. Зато је ово први систем који ће моћи да лансира ракете до блиског свемира и он ту има један циљ: да неутралише интерконтиненталну балистичку ракету противника“, наводи Баранец.
Како истичу војни експерти, тактичко-техничке карактеристике система С-500 дају могућност да се са Земље отвори директна паљба по сателитима противника, како би они били беспоговорно уништени. На то указује и генерал Гумјони који истиче да систем има задатак да „неутралише ефикасност орбиталне групе космичког наоружања противника“. Зато би требало размислити о томе шта би се догодило са ракетама „томахавк“ које се наводе искључиво путем сигнала навигационог система Џи-Пи-Ес, ако би сви сателити тог навигационог система били у тренутку уништени.
Виктор Баранец наводи и друге предности ракетног система нове генерације:
„У систему С-500 је реализован комплекс такозване диференцијације решавања задатака. Док су код претходног система С-400 све ракете једнаке, нови систем има ракете које су предвиђене за уништавање различитих циљева. С-500 за разлику од претходне верзије може да погоди сателит на ниским орбитама и да много ефикасније уништи бојеву главу непријатељске ракете. Ракета најновијег система лети брзином већом од 7 километара у секунди и може истовремено да гађа 10 циљева, док је С-400 могао да гађа само 6 циљева. Домет ракета које чине најновији ракетни систем је чак 600 километара и у том смислу ниједан други систем не може да се пореди са С-500“, оцењује Баранец.
Начелник Војне академије ваздушно-космичке одбране, генерал-потпуковник Владимир Љапоров истиче да се још од прошле године спроводи обука стручњака који ће моћи да управљају системом С-500. Сада је само питање тренутка када ће ти системи постати део наоружања руске војске.