Наталија се фотографијом бави од детињства, а професионално последње четири године. Међу њеним радовима налази се и пројекат о животу села који је направљен у оквиру летње школе „Руског репортера“, а тренутно ради на серији фотографија о животу ватрогасно-спасилачког гарнизона Санкт Петербурга.
Према Наталијиним речима, она је дуго желела да оде на Север, а када јој се већ пружила могућност, дуго се спремала и изабрала је тему новог пројекта.
„Прво сам хтела да направим причу о односу становништва Нарјан-Мара према мистичним стварима и светим местима. Али, нажалост, већи број таквих места нисмо успели да пронађемо. После тога сам се упознала са Кољом и схватила да му треба посветити посебну причу“, каже Наталија.
Она је са шаманом провела неколико дана, пратила га је на послу и током слободног времена.
„Николај је у граду медијска личност. Зато ми је било врло лако да остварим контакт са њим. У почетку је то била права представа — обукао би се у шарену одежду, изводио ритуале, кувао супу од ирваса, ударао у бубањ. Он има прави радни дан: устаје ујутру, пресвлачи се у шаманску одећу и дочекује госте туристичког центра у којем живи“, додаје Наталија.
„Он има пуно обавеза: да сретне посетиоце, припреми дрва, среди шатор, и све то у паузама давања савета и предвиђања будућности. Каже да за њега не постоји време и да жели да остане у прошлости и живи сећања својих претходних инкарнација“, истиче Наталија.
Према Наталијиним речима, његова прича је — мит. Према легенди, на којој потенцира руководство туристичког центра, Николај је доживео провиђење и тако је схватио да је шаман. Али постоји и друга верзија, која кружи међу људима који познају Николаја из „претходног живота“. Он је дете из дома за сирочиће. Нема родитеље. Када је туризам почео да се развија на Северу, „упао је у струју“ и почео је да ради за човека који је власник туристичког центра. Која од ове две верзије је тачна, није познато.
Сам Николај каже да енергија за његову магију потиче од виших сила.
„Постоји врховни бог — Нум, затим Ханук — кинески бог, Исус Христос — руски бог, али постоји и бог мора — и он ми помаже“, рекао је он.
„Што више комуницираш са шаманом, све мање знаш да ли он заиста влада магијским способностима, или је то обична игра. Оно што могу да тврдим — Николај је ерудита, одличан је говорник, упућен је у психологију и има харизму. Са друге стране, он ја на мене оставио утисак дубоко несрећног човека. Николај је усамљен у свом карневалу. Много пије. Постоји у њему нека горчина, вероватно због одсуства особа пред којима може да се отвори и нешто да им каже. Њега не схватају озбиљно“, каже Наталија.
„Мени је такође дао савет и предсказао будућност. Али још нисам послушала његов савет. Николај ми је препоручио да се преселим у мали град и рекао да ћу тамо постићи све. Такође ми је рекао: ’Риба није само она која плута, већ и она која уме да се притаји на дну и да сачека‘. О овим речима веома често размишљам. Понекад се деси да желим све одједном, а онда чујем у глави Кољине речи и помислим да је боље сачекати и да је он потпуно у праву.“
„Док сам још увек тамо, код Николаја је таксијем дошла жена у скупој бунди. Било је очигледно да им то није први сусрет. Консултовала се са њим у вези са својом сестром и дуговима. За мене је ово био показатељ да људи слушају његове савете. Погађао је и помагао јој је. Али његова предвиђања су опште филозофске формулације, које је, вероватно, тешко схватити. Овде влада правило: ’Свако добија оно што заслужује‘“, закључује Наталија.
