Тај процес, међутим, има смисла само уколико постоји воља обе стране да несугласице решавају дијалогом и мирним средствима, истакао је Ђурић на Институту за међународну политику и привреду у оквиру амбасадорског форума, на коме је било речи о актуелном стању у дијалогу Београда и Приштине.
Ђурић је рекао да смо протеклих седмица и месеци сведоци отворених претњи насиљем екстремних група на КиМ, све учесталијих организованих напада на грађане српске националности, па чак и оживљавања амбиција затварањем фашистичког пројекта „Велике Албаније“.
„Дијалог је данас евидентно у кризи због чињенице да на бриселском столу није оно чему се Приштина надала, а то је признање једнострано проглашене независности. Једнострана блокада дијалога од стране Приштине сведочи о томе да интерес њихових преговарача никада и није био нормализација односа и демократизација друштва“, рекао је Ђурић.
Према његовим речима, то свакако није плодотворна атмосфера за дијалог, али атмосфера која упозорава колико је дијалог важан и шта све можемо да изгубимо уколико политички и други екстремизми не буду угашени, пре него што проузрокују непоправљиву штету.
Он је подсетио да се у међународној комуникацији, када се говори о пожељном исходу овог процеса, посеже за термином „свеобухватна нормализација односа“, а Приштина сматра да би то требало да подразумева признање једнострано проглашене независности Косова, од стране Србије, што је нереално очекивање.
„Београд процес дијалога сагледава кроз призму Резолуције 1244 СБ УН која не доводи у питање државну целовитост Србије“, рекао је Ђурић.
Он је додао да се може разговарати о свим аспектима унапређења односа српског и албанског народа на Ким, стварању услова за демократизацију друштва у нашој јужној Покрајини, коегзистенцији институција Републике Србије и привремених институција самоуправних органа у Приштини, на смислен и продуктиван начин, међутим статус КиМ није тема о којој се експлицитно или имплицитно разговара у процесу бриселског дијалога.
„Београд константно инсистира да се у дијалог уврсте питања која су од суштинског значаја за српски народ на КиМ, а ти захтеви се пре свега односа на битнија решаавања државне и друштвене имовине Србије на КиМ као и статус приватне имовине у коју спада имовина СПЦ“, рекао је Ђурић.
Извор: Танјуг
