„Није нам познато да су представници ОЗХО посетили округ Хан Шејхун. Даља неактивност може да нанесе озбиљну штету кредибилитету наше организације која је, треба напоменути, добила Нобелову награду управо за допринос у хемијском разоружању Сирије“, наводи се у говору Морозова на седници ОЗХО.
Сиријска опозиција је 4. априла саопштила да је 80 особа страдало у нападу хемијским оружјем у провинцији Идлиб, а за напад је окривила владине снаге. Дамаск је за напад оптужио милитанте и њихове присталице.
САД су без пружања икаквих доказа о кривици Дамаска, током ноћи 7. априла напале сиријску војну базу Шаират. Управо са ње је, према верзији Вашингтона, сиријски војска извела ваздушни напад који је довео до масовних жртава.
Циљ ракетних напада САД на ваздухопловну базу у Сирији није био борба против хемијског оружја, чије присуство у Сирији није доказано, већ демонстрација силе и застрашивање, сматра Уљанов.
Уљанов је истакао да САД нису само „означиле“ сиријску владу кривом, већ су „као казну“ извршиле и војну акцију, без чекања на резултате истраге. „Ракетни напад извршен је на објекат на територији суверене државе уз грубо кршење међународног права, укључујући одредбе Повеље УН. Све су основе да се ово назове чином агресије“, истакао је он.
„Таква класификација не треба да се схвати као израз стремљења да се ’убоде‘ делегација САД у жару полемике. Ова процена је без емоција и заснива се на дефиницији агресије коју је одобрио консензус у Генералној скупштини УН 1974. године. У дефиницији се јасно наводи да је један од видова агресије бомбардовање од стране једне државе територије друге државе. Управо то је оно што се десило недавно у Сирији“, додао је руски дипломата.
Договор о спровођењу озбиљне истраге о наводном инциденту са сиријским хемијским оружјем је могућ уколико су САД заиста заинтересоване за то, додао је Уљанов.
Према његовим речима, да би истрага заиста била ефикасна, потребно је да се испуне најмање три услова: истрага треба да се врши директно на лицу места — у Хан Шејхуну и ваздухопловној бази Шаират; треба да се обезбеди у географском смислу равномеран састав истражитеља; не треба се задовољавати претежно материјалима са интернета и анкетама опозиције.
