Међутим, суд је делимично удовољио захтевима Кијева по другој тужби — о кршењима Конвенције за ликвидацију расне дискриминације.
Захтеви Кијева су били да се прекине са испоруком оружја на исток Украјине и подршком „терористима“ у Доњецкој и Луганској народној републици и да се заустави „етничко угњетавање“ на Криму.
Москва те оптужбе негира, наводећи да главни циљ Кијева није био решавање несугласица, већ проналажење повода за тужбу против Русије пред Међународним судом. У ресору су подсетили да такве политизоване оптужбе излазе из оквира јурисдикције Суда.
Решењем Суда Русији је наложено да испуњава норме Конвенције о ликвидацији свих облика расне дискриминације који се односе на активности кримских Татара, а украјинске „доказе“ да Москва подржава устанике у Донбасу судија сматра недовољним. Пресуда је привремена и биће на снази до коначне одлуке.
Руско Министарство спољних послова сматра важним што је Међународни суд правде заузео принципијелан став и што не подржава оптужбе Украјине о наводној „агресији“, „окупацији“ или о статусу Крима.
„Суд је без гласања признао да је тужба Украјине против Русије о Међународној конвенцији о борби против финансирања тероризма неоснована и, сходно томе, услова за увођење привремених мера нема“, наводи се, између осталог, у саопштењу руског министарства.
Министарство је такође истакло да је суд позвао обе стране да раде на пуној имплементацији споразума из Минска, наводећи притом да су их одобрили и потписали представници Доњецка и Луганска.
„Суд није подржао ниједну од привремених мера које захтева Украјина у вези са Међународном конвенцијом о ликвидацији свих облика расне дискриминације. Тужбе Кијева о томе да Русија, како кажу, води политику ’брисања културног идентитета украјинских и кримско-татарских заједница‘ нису подржане“, наводи руско Министарство спољних послова.
У саопштењу се додаје да је Суд УН делимично усвојио захтев Украјине о привременим мерама према Русији. Суд је одлучио да Русија према Конвенцији о ликвидацији свих облика расне дискриминације мора да се уздржи од нарушавање права кримских Татара, и да обезбеди образовање на украјинском језику на Криму, а такође и да не предузима никакве акције које би могле да доведу до погоршања спора.
Аналитичари сматрају да одлука суда о Криму нема за Русију посебног значаја, пошто земља ионако испуњава све те захтеве. Они подсећају да је Русија већ обезбедила могућност образовања на украјинском језику, и да на Криму, по закону, ионако постоје три званична језика — руски, украјински и татарски. Што се тиче дискриминације институција од којих Русија треба да се уздржи, аналитичари наводе да за кримске Татаре никада није учињено више него после присаједињења Крима. На пример, за Татаре који су били под репресијом уведена је поједностављена процедура за добијање руског држављанства.
„Што се тиче одлуке о Конвенцији за ликвидацију расне дискриминације у овом случају, по мом мишљењу, нема никакве основе говорити о томе да је било неких кршења. Суд је просто говорио да је потребно заштити људска права, и свака држава то мора да поштује. У принципу, то је све што је рекао суд по том питању“, каже за Спутњик Дмитриј Лабин, адвокат, доктор правних наука и професор на катедри за међународно право Московског државног института међународних односа.
Лабин наводи да су „у принципу шансе Кијева на Међународном суду УН у Хагу мале“.
„Мислим да су шансе да суд поверује наводима Украјине потпуно мизерне. Међународни суд уопште није обавезан да утврђује ко, шта и како нешто чини, то чине потпуно друге међународне инстанце. Дакле, тражити од Међународног суда ствари неприродне за њега је правно немогуће. Какве год доказе неко да износи, то није у надлежности Међународног суда“, истакао је адвокат.
Руски аналитичари такође наводе да је одбијање Суда УН да уведе привремене мере према Русији за наводне повреде Конвенције о финансирању тероризма било очекивано. Према њиховим речима, другачије није ни могло бити, јер је свима јасно да се у Донбасу води унутрашњи оружани конфликт између ДНР и ЛНР с једне стране, и украјинских власти с друге.
„Нормандијска четворка“ није пронашла никакве доказе о томе да у Донбасу делују терористичке организације, а суд је полазио од тога.
Медији наводе и да би Међународни суд УН могао да наметне привремене мере и украјинској страни.
Како пише „Европска правда“, Суд УН могао би да обавеже Кијев да поштује права рускојезичних грађана у Украјини и Донбасу, с обзиром на то да је Русија доставила Хагу документе, у којима се говори о угњетавању рускојезичног становништва од стране Кијева.
Исто тако, суд може узети у обзир не само „милитанте из Донбаса“, како их Украјинци називају, већ и украјинске националистичке батаљоне.
Подсећања ради, Украјина је поднела тужбу против Русије Међународном суду УН у Хагу почетком јануара. Саслушање о тужби трајало је четири дана, од 6. до 9. марта ове године. Свака страна је имала по два дана да изнесе своју позицију. Украјину су представљали адвокати америчке компаније „Ковингтон и Бурлинг“ Марни Чик и Џонатан Гимблет, као и позвани стручњак Харолд Хонџи Ко.
Украјинска страна је у свом излагању највише пажње посветила догађајима на југоистоку земље, а такође и испорукама у регион система „град“ БМ-21. Наводно, та техника је достављена са територије Русије. Знатно мање пажње су Украјинци посветили наводној дискриминацији кримских Татара. Према подацима Украјинаца, полуострво је у последње две и нешто године напустило око 19.000 људи.
Русија је своје приговоре изнела у извештају на шест страница, где се посебно говори о употреби забрањених фосфорних бомби. Међу доказима су фотографије људи који се крију у школи на периферији Горловке.
Руско Министарство спољних послова рекло је да су резерве оружја које су остале још од совјетског доба главни извор из којег се устаници Донбаса наоружавају, а да је велики део оружја оставила и украјинска војска која је побегла из тог региона.
Требало би истаћи да је то веома необично, па чак и чудно тумачење одлуке Хашког суда. Речи председника Суда Ронија Абрахама о потреби да „стране“ испуњавају Минске споразуме Кијев и низ тамошњих медија тумачи као признање да је Русија једна од страна у сукобу. Москва је, међутим, више пута поновила да то није случај.