Клупко неизвесности председничких избора у Француској лагано се распетљава. Од четири кандидата којима су анализе расположења јавног мњења предвиђале могућност проласка у други круг, остала су два — лидер центристичког покрета Напред Емануел Макрон и председница десног Националног фронта Марин ле Пен.
Свeтски аналитичари оцењују да ће улазак ово двоје кандидата у други круг променити политички пејзаж Француске. Јер ово је први пут у историји Пете републике да су кандидати две водеће странке, Социјалиста и Републиканаца, избачени из трке већ у првом кругу.
Аналитичари такође наводе да се оваквим резултатом припрема терен за оно што називају коначним обрачуном у вези са чланством Француске у ЕУ. Међутим, ко је од председничких кандидата погоднији за очување српских интереса?
Домаћи аналитичари слажу се да је то Марин ле Пен. Аналитичар Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић каже да наше интересе обликују процеси, а не појединци. Посматрано у том контексту, каже Пророковић, без обзира ко ће бити изабран за француског председника, чекају нас турбулентна времена.
„Ако се, са друге стране, треба определити, без икакве дилеме рекао бих да је то Марин ле Пен. Емануел Макрон није се досад изјашњавао, не само о Србији, него о многим спољнополитичким и геополитичким проблемима. Током кампање је углавном говорио о стварима које се тичу француске унутрашње политике“, објашњава Пророковић.
За разлику од Макрона, Марин ле Пен, као и њен отац, има дугу историју бављења балканским проблемима, и у том погледу је била врло изричита, закључује Пророковић.
Према речима Слободана Јанковића са београдског Института за међународну политику и привреду, Марин ле Пен је несумњиво особа погоднија за француског председника са становишта српских интереса.
„Она баштини Де Голову традицију, и у том смислу и потенцијално боље односе Србије и Француске. Што се тиче Емануела Макрона, он обећава да ће наставити по старом, дакле, он је човек естаблишмента који је за наставак политике ЕУ какву до сада познајемо, која подржава изградњу независног Косова. С друге стране, он је човек који је за то да Француска остане поуздан НАТО савезник. У сваком погледу, Марин ле Пен би била боља за српске интересе“, објашњава Јанковић.
Емануел Макрон припадао је Социјалистима досадашњег председника Франсоа Оланда и био је министар финансија у његовој влади, када је, крајем 2016, одлучио да се одвоји од њега и формира покрет „Напред!“ (En marche!).
Овај бивши инвестициони банкар у Ротшилдовој банци окружио се присталицама са центра и левичарским мејнстрим политичарима, међу којима је српској јавности сасвим сигурно најпознатији Бернар Кушнер.
Макронов предизборни програм, објављен релативно касно, свега два месеца пред изборе, представља континуитет онога што је радио док је био министар финансија.
За разлику од њега, Марин ле Пен се залаже за редефинисање француског статуса унутар ЕУ, по угледу на Велику Британију. У име борбе против тероризма и очувања националног идентитета, Ле Пенова се залаже за излазак Француске из зоне Шенгена, а кроз пројекат економског патриотизма жели да поврати Француској пуни територијални, економски, монетарни и законодавни суверенитет.
